По попису из прошле године, Нови Сад је у последњој деценији порастао за целу једну Инђију. Списку Новосађана придружило се скоро 26.000 људи, а Српска Атина ласкаво може да призна како поново бележи позитиван природни прираштај. Економске промене и рапидан раст другог највећег града у земљи, створили су услове да Нови Сад постане права европска метропола.
Кроз своју историју Нови Сад био је све. Град занатлија, трговаца, пољопривредника, песника, научника… Све се то променило након Другог светског рата, када је „Српска Атина“ на листу епитета уврстила онај великог индустријског центра.
„Необус“ је производио аутобусе, „Новкабел“ рачунаре, а ту су и „Хемијска индустрија Нови Сад“, „Југодент“, „Југоалат“ и други. Сва ова имена временом су заувек нестала.
Део ових фирми није опстао у санкцијама затвореној земљи. Оне које јесу, крај су дочекале у пропалим приватизацијама транзиције након 5. октобра.
Чак се и кратки бољитак у другој половини прве деценије новог века, испоставио као привидан. Економску кризу која се из Америке прелила на све земље старог континента, Србија је дочекала потпуно неспремна. Нови Сад још једном је постао град који се носталгично присећа старе славе.
Ново време
Нова шанса уследила је променом политичког апарата, а град овог пута није имао намеру да је пропусти. Део индустријског процвата, дошао је кроз инвестиције страних компанија. Европски, али и светски индустријски лидери почели су да попуњавају празне парцеле новосадских индустријских зона.
Ове промене резултат су вишегодишњих улагања у инфраструктуру, што је заједно са новом, ефикаснијом градском администрацијом, створило услове за долазак страних инвеститора.
„Лир“, „Континентал“, „Нидек“, „Бери Калебо“ само су неке од компанија које су своје производне погоне изградиле у Нови Сад и тако запослиле на хиљаде људи. Немачки „Континетал“ отворио је две фабрике, уз развојни центар који се такође налази у нашем граду. Њихов долазак пратили су и европски трговински ланци, који су препознали прилику да се на време позиционирају на растућем новосадском тржишту.
Паралелно са индустријским бумом, одвијао се и процват ИТ сектора, а то је директна заслуга самих Новосађана. Вредни и образовани суграђани брзо су увидели прилику да у свом граду праве производе и пружају услуге које користи цео свет. Лидери своје бранше, као што су “3lateral”, “VegaIT” и “Levi9”, учинили су Нови Сад регионалним ИТ центром какав је данас. Новосадски факултет техничких наука, постао је регрутни центар за младе таленте, који у свом граду могу да раде по светским станидардима уз примања конкурента оним која имају њихове колеге широм Европе.
Град Кранова
Позитивне економске промене привукле су и нове становнике, а због све већег интересовање за живот у Новом Саду, небо над градом постало је прошарано крановима многобројних градилишта. После урбицида који су претрпели Грбавица и Детелинара, дошла је на ред ера планске градње читавих стамбених блокова. Униформисани и стилски врло складни, нови пројкети унели су модеран дух у готово све квартове.
Са порастом броја квадрата, појавиле су се и нове потребе становништва за које је локална власт имала слуха. Титула Европске престонице културе знатно је подигла квалитет ове врсте садржаја. Културне станице никле су у широм града и приградских насеља, а свој живот су наставиле и након овог пројекта.
Услед растућег туристичког потенцијала и све већег броја пословних прикила које наш град нуди, порасле су и саобраћајне гужве. Одговор на незобилазну ману сваког великог града, уследио је у виду изградње нових улица, првих подземних гаража, путева, па чак и мостова, који су Нови Сад учинили никада ближим за многе људе у Србији и региону.
Брзим возом у нову деценију
Развоју Новог Сада допринела је и брза пруга, због које у току радних сати, град броји далеко више људи него што је то приказано на попису. Тај број има само теденцију раста, јер већ наредне године у рад се пушта деоница која нас спаја са Суботицом, а у блиској будућности и са Мађарском.
Важно је споменути и планирану брзу пругу ка Сомбору, али и другим деловима Србије, што ће Нови Сад, учинити још атрактивнијим за живот.
Шта доноси будућност?
Темпо развоја Новог Сада у многоме зависи од сенса људи који га воде. Тренутним курсом, Српска Атина је на путу да постане важан регионални центар образовања, информационих техноилогија, бизниса, али и културе, друштвеног садржаја и туризма.
У годинама које следе, могли бисмо да будемо сведосци промена које следе у свим мањим насељима која су “наслоњена” на Нови Сад. Уосталом, идилична места за породични живот јесу мирна предграђа правих метропола.
Преузмите андроид апликацију.
