Kada se priča o nasilju, o njemu se mora pričati na adekvatan način. Ono ne sme da se prećuti, niti da se trpi, a deca su uvek direktno izložena nasilju. Dr Nada Padejski Šekerović je psihološkinja i rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu.
Kako prenosi portal NS uživo Nada ističe da tokom 2023. godine, u poređenju sa prethodnim godinama, nije došlo do porasta primljenih žena i dece u Sigurnu žensku kuću.
„Trpljenje nasilja je izuzetno kompleksno iskustvo za sve ljude. Najčešće su nasilju u porodici izložene žene i njihova deca. Veoma je teško prihvatiti da je nasilan prema tebi neko sa kim živiš, koga voliš, sa kim želiš ili si osnovala porodicu i koga doživljavaš kao osobu od poverenja. Veoma je teško suočiti se sa tim da je dom nesigurno mesto i da moraš iz njega da odeš da bi se sklonila od nasilja. Mi moramo da razumemo žrtve nasilja, da je odluka da se izađe iz nasilja jedna od najtežih. Moramo da budemo svesni da je potrebno da u celom tom procesu pružimo podršku žrtvama. Mi kao profesionalci smo obavezni, a veoma je važno da socijalna mreža te žene, odnosno njeno okruženje razume da je veoma teško izaći iz nasilja i da se mnogi psihološki procesi komplikuju, mnoga pitanja se otvaraju i kad žena prijavi nasilje“, naglasila je naša sagovornica i dodala da je trpljenje nasilja višestruko štetno za fizičko i mentalno zdravlje svih onih koji trpe, te da su deca uvek žtve nasilja u porodici.
„Dete nije posmatralo nasilje“, „Dete ne zna da se nasilje dešava“, „Dete nije direktno bilo izloženo nasilju“- iako ovo izgovaraju i žrtve nasilja u porodici, moraju da znaju da je dete uvek direktno pogođeno različitim mehanizmima nasilja koje doživljava njegova majka. Sa jedne strane, nasilje ostavlja ozbiljne posledice po sve žrtve, okolinu žrtve i društvo u celini. Sa druge strane, činjenje nasilja je kažnjivo i brojnim zakonima i podzakonskim aktima je regulisano u Republici Srbiji.
Niko ne treba da ćuti na nasilje
„Veoma je važno da žena koja trpi nasilje prijavi počinioca nasilja, iako je to izuzetno teška odluka. Život bez nasilja je život koji odlikuje sloboda, mir i unapređenje kvaliteta života i zdravlja nje i njene dece. Ma koliko bilo teško, veoma je važno da žena zna da Republika Srbija ima regulisane procese zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i kada žena prijavi nasilje pokreće se kompleksan mehanizam postupaka zaštite i podrške za nju i njenu decu. Pre svega, prijavom nasilja nadležni policijski službenici primenjuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Krivični zakonik. Svakako se u postupak uključuje Centar za socijalni rad i Osnovno javno tužilaštvo. Policija, tužilaštvo i Centar za socijalni rad su nosioci zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. Nakon što žena prijavi nasilje, ona ima mogućnost da sa decom ili ukoliko nema decu, bude zbrinuta u Prihvatilište za ženu i decu ugrožene porodičnim nasiljem „Sigurna ženska kuća“ koja je organizaciona jedinica Centra za socijalni rad i koja pod pokroviteljstvom i uz kompletnu finansijsku podršku Grada Novog Sada funkcioniše od 2006. godine“, rekla je za Padejski Šekerović.
Ona ističe da kada žena dođe u Sigurnu žensku kuću neophodno je i prirodno da se odvija proces stabilizacije. Prvo teče proces psihološke stabilizacije koji traje dve do tri nedelje, a paralelno sa tim procesom i nakon njega, u zavisnosti od individualnih potreba, afiniteta i celokupne situacije u kojoj se žena nalazi- sprovode se različiti stručni postupci. Tu spada pravna podrška, podrška socijalnog radnika je veoma važna, kao i pedagoga. Ključ podrške je psihološko osnaživanje žrtve nasilja u porodici. Žena koja ima psihološku podršku u Sigurnoj ženskoj kući kasnije učestvuje i u sudskim postupcima i biva osnažena da prođe kroz ceo proces porodično-pravne ili krivično-pravne zaštite.
Ekonomsko osnaživanje još jedan vid podrške
„Kada je reč o Sigurnoj ženskoj kući važno je da mediji plasiraju informacije o tome šta je u stvari Sigurna ženska kuća. Mnoge žene koje pomisle da im je potreban taj vid socijalne zaštite se ne odluče da se zbrinu u Prihvatilište, zato što ga doživljavaju možda kao mesto na kom neće pronaći odgovarajuću podršku ili kao mesto koje neće zadovoljiti njihove potrebe. Važno je da žene znaju da je Sigurna ženska kuća moderno opremljen objekat socijalne zaštite koji ispunjava sve standarde propisane Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. U slučajevima u kojima se pouzdano osigura bezbednost korisnika, žena iz Sigurne ženske kuće odlazi na posao, deca idu u školu, vrtić. Cilj je da žena bude u Sigurnoj ženskoj kući dok se ne osigura njena bezbednost, dok se ne završe sudski postupci, dok žena i deca ne budu u dovoljnoj meri psihološki osnaženi i dok se ne ispune socio-ekonomski uslovi za organizaciju života bez ovog vida socijalne podrške. Žrtve nasilja imaju i mogućnost zapošljavanja uz podršku zaposlenih u Sigurnoj ženskoj kući, ekonomsko osnaživanje je još jedan vid našeg rada. Sigurna kuća nije ustanova zatvorenog tipa, već otvorenog tipa koja podleže svim propisima i njen rad je regulisan propisima sa lokalnog, pokrajinskog i republičkog nivoa kada je reč o uslugama pružanja socijalne zaštite“, reči su rukovoditeljke.
Senzacionalističko izveštavanje direktno čini štetu žrtvi
Mediji imaju veoma važnu ulogu u prevenciji nasilja i njihovo izveštavanje mora da se osloni na Kodeks novinara Srbije i na smernice o izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju. Senzacionalističko izveštavanje i izveštavanje u kom se otkriva identitet žrtve i iznose pojedinosti, u kojem se žrtva krivi za nasilje koje je pretrpela, direktno čini štetu žrtvi.
„Ako umesto termina „nasilje u porodici“ ili „ubistvo žene-femicid“ kažemo „tragedija“, mi zapravo odgovornost koja je na počiniocu nasilja, sklanjamo sa njega i dajemo legitimitet njegovom nasilju jer kažemo „Eto, desio se tragičan nesrećni događaj“. Nije tragedija i nije saobraćajna nesreća, već je posledica planskog ponašanja počinioca nasilja koji može da odluči da li da bude nasilan ili ne. Imamo članke gde se opravdava počinilac na način- ona je nasilje izazvala svojim ponašanjem. Za nasilje je odgovoran isključivo onaj ko ga čini. Ako opravdamo nečije nasilje ljubomorom mi odgovornost prebacujemo na žrtvu, a ne na počinioca. U osnovi ljubomore nije ljubav, već potreba za kontrolom ponašanja i celog života žrtve. A potreba za kontrolom žrtve je jedna od osnovnih odlika rodno zasnovanog nasilja. Senzacionalistički naslovi su štetni zato što daju pogrešnu sliku o nasilju“, rekla je Padejski Šekerović i dodala:
„Žena može da prijavi nasilje na različite načine i da do Sigurne ženske kuće dođe preko Centra za socijalni rad koji je uputni organ. Prema protokolima o postupanju institucija u cilju zaštite žrtava nasilja u porodici – žrtva nasilja može da prijavi nasilje u školi deteta, vrtiću, kod lekara, policiji, Centru za socijalni rad, tužilaštvu. Prva institucija koja postupa u procesu zaštite žrtava je policija.“
Grad Novi Sad od 1. januara 2024. godine razvio novu uslugu stambenog zbrinjavanja
Kada se smesti u Sigurnu kuću, svakoj ženi se pristupa individualno. Sprovode se brojni stručni postupci sa krajnjim ciljem da se žena sa decom vrati u lokalnu zajednicu kao osnažena, i da ne trpi nasilje u porodici. Prema pravilniku o radu maksimalni period boravka u Sigurnoj ženskoj kući je šest meseci. Grad Novi Sad je od 1. janura ove godine počeo sa primenom Odluke o stambenom zbrinjavanju na teritoriji Grada Novog Sada kao vidom stambene podrške za, između ostalih mogućih korisnika, žrtve za koje se planira izlazak iz Sigurne ženske kuće i koje nemaju sredstava da samostalno reše svoju stambenu potrebu. Na ovaj način se obezbeđuje kontinuitet podrške za žrtve nasilja u porodici i nakon napuštanja Sigurne ženske kuće u situacijama u kojima je to potrebno.
„Što se tiče donacija, trenutno nisu potrebne, jer Novi Sad kao grad u potpunosti zadovoljava potrebe korisnika Sigurne ženske kuće, kontinuirano godinama unazad.“
Prema dostupnim podacima, broj prijava za nasilje u porodici Centru za socijalni rad 2022. godine je 2.233, a za 2023. godine taj broj iznosi 2.463. U ove brojeve spadaju različiti stručni postupci koji se sprovode u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i drugim zakonskim i podzakonskim aktima.
Kako prijaviti nasilje?
Nasilje se može prijaviti policiji na broj 192 ili najbližoj policijskoj ispostavi, kao i Centru za socijalni rad na broj 0212101403. Osim gore navedenih načina nasilje možete da prijavite telefonskim putem ili mejlom Sigurnoj ženskoj kući.
Ukoliko trpite bilo koji vid nasilja u porodici, potrebne su vam informacije o procesu izlaska iz nasilja ili informacije o radu Sigurne ženske kuće, telefon za kontakt je je 021 646 5746 i dostupan je 24 časa.
Mejl Sigurne ženske kuće je sigurnazenskakuca@csrns.org.rs.
Koja je razlika u troškovima života u dva najveća srpska grada, Beogradu i Novom Sadu?
Preuzmite android aplikaciju.
