Када се прича о насиљу, о њему се мора причати на адекватан начин. Оно не сме да се прећути, нити да се трпи, а деца су увек директно изложена насиљу. Др Нада Падејски Шекеровић је психолошкиња и руководитељка Сигурне женске куће у Новом Саду.
Како преноси портал НС уживо Нада истиче да током 2023. године, у поређењу са претходним годинама, није дошло до пораста примљених жена и деце у Сигурну женску кућу.
„Трпљење насиља је изузетно комплексно искуство за све људе. Најчешће су насиљу у породици изложене жене и њихова деца. Веома је тешко прихватити да је насилан према теби неко са ким живиш, кога волиш, са ким желиш или си основала породицу и кога доживљаваш као особу од поверења. Веома је тешко суочити се са тим да је дом несигурно место и да мораш из њега да одеш да би се склонила од насиља. Ми морамо да разумемо жртве насиља, да је одлука да се изађе из насиља једна од најтежих. Морамо да будемо свесни да је потребно да у целом том процесу пружимо подршку жртвама. Ми као професионалци смо обавезни, а веома је важно да социјална мрежа те жене, односно њено окружење разуме да је веома тешко изаћи из насиља и да се многи психолошки процеси компликују, многа питања се отварају и кад жена пријави насиље“, нагласила је наша саговорница и додала да је трпљење насиља вишеструко штетно за физичко и ментално здравље свих оних који трпе, те да су деца увек жтве насиља у породици.
„Дете није посматрало насиље“, „Дете не зна да се насиље дешава“, „Дете није директно било изложено насиљу“- иако ово изговарају и жртве насиља у породици, морају да знају да је дете увек директно погођено различитим механизмима насиља које доживљава његова мајка. Са једне стране, насиље оставља озбиљне последице по све жртве, околину жртве и друштво у целини. Са друге стране, чињење насиља је кажњиво и бројним законима и подзаконским актима је регулисано у Републици Србији.
Нико не треба да ћути на насиље
„Веома је важно да жена која трпи насиље пријави починиоца насиља, иако је то изузетно тешка одлука. Живот без насиља је живот који одликује слобода, мир и унапређење квалитета живота и здравља ње и њене деце. Ма колико било тешко, веома је важно да жена зна да Република Србија има регулисане процесе заштите и подршке жртвама насиља у породици и када жена пријави насиље покреће се комплексан механизам поступака заштите и подршке за њу и њену децу. Пре свега, пријавом насиља надлежни полицијски службеници примењују Закон о спречавању насиља у породици и Кривични законик. Свакако се у поступак укључује Центар за социјални рад и Основно јавно тужилаштво. Полиција, тужилаштво и Центар за социјални рад су носиоци заштите и подршке жртвама насиља у породици. Након што жена пријави насиље, она има могућност да са децом или уколико нема децу, буде збринута у Прихватилиште за жену и децу угрожене породичним насиљем „Сигурна женска кућа“ која је организациона јединица Центра за социјални рад и која под покровитељством и уз комплетну финансијску подршку Града Новог Сада функционише од 2006. године“, рекла је за Падејски Шекеровић.
Она истиче да када жена дође у Сигурну женску кућу неопходно је и природно да се одвија процес стабилизације. Прво тече процес психолошке стабилизације који траје две до три недеље, а паралелно са тим процесом и након њега, у зависности од индивидуалних потреба, афинитета и целокупне ситуације у којој се жена налази- спроводе се различити стручни поступци. Ту спада правна подршка, подршка социјалног радника је веома важна, као и педагога. Кључ подршке је психолошко оснаживање жртве насиља у породици. Жена која има психолошку подршку у Сигурној женској кући касније учествује и у судским поступцима и бива оснажена да прође кроз цео процес породично-правне или кривично-правне заштите.
Економско оснаживање још један вид подршке
„Када је реч о Сигурној женској кући важно је да медији пласирају информације о томе шта је у ствари Сигурна женска кућа. Многе жене које помисле да им је потребан тај вид социјалне заштите се не одлуче да се збрину у Прихватилиште, зато што га доживљавају можда као место на ком неће пронаћи одговарајућу подршку или као место које неће задовољити њихове потребе. Важно је да жене знају да је Сигурна женска кућа модерно опремљен објекат социјалне заштите који испуњава све стандарде прописане Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите. У случајевима у којима се поуздано осигура безбедност корисника, жена из Сигурне женске куће одлази на посао, деца иду у школу, вртић. Циљ је да жена буде у Сигурној женској кући док се не осигура њена безбедност, док се не заврше судски поступци, док жена и деца не буду у довољној мери психолошки оснажени и док се не испуне социо-економски услови за организацију живота без овог вида социјалне подршке. Жртве насиља имају и могућност запошљавања уз подршку запослених у Сигурној женској кући, економско оснаживање је још један вид нашег рада. Сигурна кућа није установа затвореног типа, већ отвореног типа која подлеже свим прописима и њен рад је регулисан прописима са локалног, покрајинског и републичког нивоа када је реч о услугама пружања социјалне заштите“, речи су руководитељке.
Сензационалистичко извештавање директно чини штету жртви
Медији имају веома важну улогу у превенцији насиља и њихово извештавање мора да се ослони на Кодекс новинара Србије и на смернице о извештавању о родно заснованом насиљу. Сензационалистичко извештавање и извештавање у ком се открива идентитет жртве и износе појединости, у којем се жртва криви за насиље које је претрпела, директно чини штету жртви.
„Ако уместо термина „насиље у породици“ или „убиство жене-фемицид“ кажемо „трагедија“, ми заправо одговорност која је на починиоцу насиља, склањамо са њега и дајемо легитимитет његовом насиљу јер кажемо „Ето, десио се трагичан несрећни догађај“. Није трагедија и није саобраћајна несрећа, већ је последица планског понашања починиоца насиља који може да одлучи да ли да буде насилан или не. Имамо чланке где се оправдава починилац на начин- она је насиље изазвала својим понашањем. За насиље је одговоран искључиво онај ко га чини. Ако оправдамо нечије насиље љубомором ми одговорност пребацујемо на жртву, а не на починиоца. У основи љубоморе није љубав, већ потреба за контролом понашања и целог живота жртве. А потреба за контролом жртве је једна од основних одлика родно заснованог насиља. Сензационалистички наслови су штетни зато што дају погрешну слику о насиљу“, рекла је Падејски Шекеровић и додала:
„Жена може да пријави насиље на различите начине и да до Сигурне женске куће дође преко Центра за социјални рад који је упутни орган. Према протоколима о поступању институција у циљу заштите жртава насиља у породици – жртва насиља може да пријави насиље у школи детета, вртићу, код лекара, полицији, Центру за социјални рад, тужилаштву. Прва институција која поступа у процесу заштите жртава је полиција.“
Град Нови Сад од 1. јануара 2024. године развио нову услугу стамбеног збрињавања
Када се смести у Сигурну кућу, свакој жени се приступа индивидуално. Спроводе се бројни стручни поступци са крајњим циљем да се жена са децом врати у локалну заједницу као оснажена, и да не трпи насиље у породици. Према правилнику о раду максимални период боравка у Сигурној женској кући је шест месеци. Град Нови Сад је од 1. јанура ове године почео са применом Одлуке о стамбеном збрињавању на територији Града Новог Сада као видом стамбене подршке за, између осталих могућих корисника, жртве за које се планира излазак из Сигурне женске куће и које немају средстава да самостално реше своју стамбену потребу. На овај начин се обезбеђује континуитет подршке за жртве насиља у породици и након напуштања Сигурне женске куће у ситуацијама у којима је то потребно.
„Што се тиче донација, тренутно нису потребне, јер Нови Сад као град у потпуности задовољава потребе корисника Сигурне женске куће, континуирано годинама уназад.“
Према доступним подацима, број пријава за насиље у породици Центру за социјални рад 2022. године је 2.233, а за 2023. године тај број износи 2.463. У ове бројеве спадају различити стручни поступци који се спроводе у складу са Законом о социјалној заштити и другим законским и подзаконским актима.
Како пријавити насиље?
Насиље се може пријавити полицији на број 192 или најближој полицијској испостави, као и Центру за социјални рад на број 0212101403. Осим горе наведених начина насиље можете да пријавите телефонским путем или мејлом Сигурној женској кући.
Уколико трпите било који вид насиља у породици, потребне су вам информације о процесу изласка из насиља или информације о раду Сигурне женске куће, телефон за контакт је је 021 646 5746 и доступан је 24 часа.
Мејл Сигурне женске куће је sigurnazenskakuca@csrns.org.rs.
Koja je razlika u troškovima života u dva najveća srpska grada, Beogradu i Novom Sadu?
Преузмите андроид апликацију.
