Почетна > Бизнис
Бизнис

Светска банка: У Европи и Централној Азији се очекује економски раст од 1,4 %

Економска активност у региону Европе и Централне Азије ове године ће вероватно остати нижа под утицајем последица напада Русије на Украјину, упорно високе инфлације и рестриктивнијих услова финансирања, наводи се у данас објављеном издању Економског извештаја Светске банке за овај регион.
Фото: Pixabay

Тренутно се очекује да економски раст региона ове године буде 1,4 одсто, што је значајно више од претходно претпостављених 0,1 одсто.

Према очекивањима, раст у региону повећаће се на просечних 2,7 одсто у 2024. и 2025. уз попуштање инфлације, опоравак домаће тражње и побољшање ситуације у спољашњем окружењу.

У извештају се наводи да раст у 2023. може бити слабији ако дође до даље ескалације рата изазваног нападом Русије на Украјину, наставка раста цена хране и енергената или убрзаног повећања каматних стопа широм света или у региону, као и ако се изненада промени правац прилива капитала у овај регион.

Према пројекцијама, економија Украјине ће ове године остварити раст од 0,5 одсто након шокантног пада од 29,2 одсто из 2022. године када је Русија напала ову земљу.

Извештај садржи и поглавље са посебним освртом на кризу трошкова живота у коме се разматра утицај високе инфлације на животни стандард грађана региона.

Главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије Ивајло Изворски наводи да инфлација умањује реалну вредност прихода појединаца, а висока инфлација далеко више утиче на најсиромашније него на најбогатије делове становништва.

„Како би се боље заштитиле осетљиве групе и подстакао раст, при изради јавних политика у обзир би требало узети различите ефекте инфлације на популације са различитим приходима и користити прецизније показатеље за мерење стварних трошкова које због високих цена трпе најсиромашнији“, додао је он.

Резултати анализе представљени у извештају указују и на неједнак терет кризе трошкова живота, па је утврђено да је инфлација за најсиромашнијих 10 одсто грађана била за два процентна поена већа него за најбогатијих 10 одсто.

Ако се при дефинисању јавних политика не буду узеле у обзир разлике у стопама инфлације са којима се суочавају домаћинства, подршка осетљивим групама лако може бити неадекватна, а такве мере се могу показати како неефикасним, тако и недовољно делотворним, наводи се у извештају.

Počela registracija novih poljoprivrednih gazdinstava u eRPG

Преузмите андроид апликацију.