Nakon tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u proteklih godinu dana implementirani su i sprovedeni različiti programi u školama, a akcenat je ostao na povećanoj sigurnosti u školi i mentalnom blagostanju učenika, nastavnika i roditelja, rekao je za Tanjug šef katedre Učiteljskog fakulteta na Akademiji za humani razvoj Saša Stepanović.
„Akcenat jeste na povećanoj sigurnosti u školi, mentalnom blagostanju samih učenika, rešavanja konfliktnih situacija. Sa druge strane, dolazimo do problema da roditelji deluju prezaštićeno prema svojoj deci, tako da se radi i na podršci i radu sa roditeljima, kroz različite edukacije i seminare“, rekao je Stepanović.
Promene u školskom sistemu u prethodnih godinu dana, dodaje Stepanović, odnose se na pojačan rad na prevenciji vršnjačkog nasilja, kroz kontinuiranu podršku nastavnicima, ali i roditeljima.
„U suštini, tragični događaj postavio je nove zahteve za učitelje i profesore, naglašavajući važnost bezbednosti, podrške mentalnom zdravlju učenika i prevencije nasilja. Istovremeno zahteva kontinuiranu obuku i podršku kako bi se svi sa ovim izazovima uspešno suočili“, rekao je Stepanović.
Kada je reč o vaspitnoj ulozi škole i gde je tačno granica uticaja između porodice i škole u ovom procesu dečjeg razvoja, Stepanović ističe da je „saradnja“ ključna reč.
„U porodici se stiču elementarna moralna i radna vaspitna načela, koja i te kako moraju da se prenose u školu. Škola kao ustanova ne može sama, mora da postoji konstatna povezanost sa porodicom. Potrebno je prepoznati one granice gde je porodica zastala, tu škola treba da pomogne“, objasnio je Stepanović.
Inovativni pristup i u obrazovanju nastavnog kadra, a posebno učitelja je takođe neophodan, dodaje Stepanović, a posebno kada je reč o saradnji sa porodicom, kao jedan poseban segment koji bi trebalo izdvojiti.
„Trebalo bi naglasiti i značaj praktičnog dela, uvođenja novih predmeta koji prate savremeno doba, tu je i saradnja sa porodicom i ne manje važna inkluzija u sistemu obrazovanja. Potrebno je studente izložiti različitim pedagoškim situacijama, ali isto tako i pružiti podršku i kada počnu da rade i ispratiti njihov rad“, rekao je Stepanović.
Učiteljski poziv se promenio zajedno sa savremenim razvojem društva, dodaje Stepanović, ali ističe da je podrška porodici ključna komponenta u stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja za decu, kao i da to može biti uključeno u sistemski pristup – adekvatno obrazovanje i motivaciju nastavnog osoblja.
„Važna je rana identifikacija i intervencija, sistem treba da obezbedi mehanizme za rano identifikovanje potencijalnih problema u ponašanju i emocionalnom razvoju učenika, kako bi se pružila adekvatna podrška i intervencija pre nego što problemi eskaliraju“, rekao je Stepanović.
Dodaje da je potreban i multidisciplinarni pristup, odnosno saradnja između obrazovnih institucija, zdravstvenih ustanova, socijalnih službi i drugih relevantnih aktera.
„To uključuje pružanje pristupačnih usluga za mentalno zdravlje, savetovanje i podršku roditeljstvu. Potebno je naglasiti i kontinuiranu edukacija roditelja kroz programe podrške za roditelje koji mogu pružiti resurse, informacije i obuke o roditeljstvu, razvoju dece, komunikaciji i rešavanju problema. Ovo može pomoći roditeljima da se osećaju sigurnije i samopouzdanije u svojoj ulozi, što može imati pozitivan uticaj na ponašanje i razvoj njihove dece“, naglasio je Stepanović.
Ističe da je važno i mentalno zdravlje nastavnog osoblja, podrška i motivacija nastavnog osoblja kao ključne za efikasno obrazovanje i podršku učenicima.
„Kroz integrisani sistemski pristup koji uključuje podršku učiteljima, obrazovanje roditelja i saradnju između relevantnih institucija, možemo umanjiti rizike i negativne pojave u obrazovnom sistemu. Iako se događaji poput tragedije u slučaju Ribnikar ne mogu u potpunosti predvideti, ovakav pristup može pomoći u stvaranju otpornijeg i podržavajućeg okruženja za sve učesnike u obrazovanju“, rekao je Stepanović.
Učitelji daju neka osnovna, esencijalna znanja, zaključuje Stepanović, temelje koji se kasnije prenose, a važno je da taj prvi period u obrazovanju pruža sigurnost i deci bude prijatan.
„Kada dete izlazi iz porodičnog okruženja, sledeći ideal mu je učitelj. Deca na tom uzrastu – svi žele da budu učitelji. Zato je taj prvi pristup jako važan, jer koliko može da privuče toliko može da stvori i averziju prema školi i sistemu obrazovanja kao takvom uopšte“, zaključuje Stepanović.
Zadaci škole, dodaje Stepanović, kada govorimo o tragediji koja je prošle godine pogodila i obrazovni sistem i celo društvo, jesu da održi polaznu tačku – da je škola sigurno okruženje.
„Na nastavnicima je i stručnoj pedagoškoj službi, pedagozima i psiholozima da ohrabruju roditelje sa jedne strane, zbog tog događaja, a sa druge strane da daju i podršku deci i učenicima, koji i sa različitih strana dolaze do različitih informacija. Ponavljam da je važno da rade na konfliktnim situacijama i prevazilaženju svih problema koji se nalaze u samoj ustanovi“, rekao je Stepanović.
Vučić: I posle Savet Evrope i rezolucije, ići ćemo uzdignute glave
Preuzmite android aplikaciju.
