Након трагедије у основној школи „Владислав Рибникар“ у протеклих годину дана имплементирани су и спроведени различити програми у школама, а акценат је остао на повећаној сигурности у школи и менталном благостању ученика, наставника и родитеља, рекао је за Танјуг шеф катедре Учитељског факултета на Академији за хумани развој Саша Степановић.
„Акценат јесте на повећаној сигурности у школи, менталном благостању самих ученика, решавања конфликтних ситуација. Са друге стране, долазимо до проблема да родитељи делују презаштићено према својој деци, тако да се ради и на подршци и раду са родитељима, кроз различите едукације и семинаре“, рекао је Степановић.
Промене у школском систему у претходних годину дана, додаје Степановић, односе се на појачан рад на превенцији вршњачког насиља, кроз континуирану подршку наставницима, али и родитељима.
„У суштини, трагични догађај поставио је нове захтеве за учитеље и професоре, наглашавајући важност безбедности, подршке менталном здрављу ученика и превенције насиља. Истовремено захтева континуирану обуку и подршку како би се сви са овим изазовима успешно суочили“, рекао је Степановић.
Када је реч о васпитној улози школе и где је тачно граница утицаја између породице и школе у овом процесу дечјег развоја, Степановић истиче да је „сарадња“ кључна реч.
„У породици се стичу елементарна морална и радна васпитна начела, која и те како морају да се преносе у школу. Школа као установа не може сама, мора да постоји констатна повезаност са породицом. Потребно је препознати оне границе где је породица застала, ту школа треба да помогне“, објаснио је Степановић.
Иновативни приступ и у образовању наставног кадра, а посебно учитеља је такође неопходан, додаје Степановић, а посебно када је реч о сарадњи са породицом, као један посебан сегмент који би требало издвојити.
„Требало би нагласити и значај практичног дела, увођења нових предмета који прате савремено доба, ту је и сарадња са породицом и не мање важна инклузија у систему образовања. Потребно је студенте изложити различитим педагошким ситуацијама, али исто тако и пружити подршку и када почну да раде и испратити њихов рад“, рекао је Степановић.
Учитељски позив се променио заједно са савременим развојем друштва, додаје Степановић, али истиче да је подршка породици кључна компонента у стварању сигурног и подржавајућег окружења за децу, као и да то може бити укључено у системски приступ – адекватно образовање и мотивацију наставног особља.
„Важна је рана идентификација и интервенција, систем треба да обезбеди механизме за рано идентификовање потенцијалних проблема у понашању и емоционалном развоју ученика, како би се пружила адекватна подршка и интервенција пре него што проблеми ескалирају“, рекао је Степановић.
Додаје да је потребан и мултидисциплинарни приступ, односно сарадња између образовних институција, здравствених установа, социјалних служби и других релевантних актера.
„То укључује пружање приступачних услуга за ментално здравље, саветовање и подршку родитељству. Потебно је нагласити и континуирану едукација родитеља кроз програме подршке за родитеље који могу пружити ресурсе, информације и обуке о родитељству, развоју деце, комуникацији и решавању проблема. Ово може помоћи родитељима да се осећају сигурније и самопоузданије у својој улози, што може имати позитиван утицај на понашање и развој њихове деце“, нагласио је Степановић.
Истиче да је важно и ментално здравље наставног особља, подршка и мотивација наставног особља као кључне за ефикасно образовање и подршку ученицима.
„Кроз интегрисани системски приступ који укључује подршку учитељима, образовање родитеља и сарадњу између релевантних институција, можемо умањити ризике и негативне појаве у образовном систему. Иако се догађаји попут трагедије у случају Рибникар не могу у потпуности предвидети, овакав приступ може помоћи у стварању отпорнијег и подржавајућег окружења за све учеснике у образовању“, рекао је Степановић.
Учитељи дају нека основна, есенцијална знања, закључује Степановић, темеље који се касније преносе, а важно је да тај први период у образовању пружа сигурност и деци буде пријатан.
„Када дете излази из породичног окружења, следећи идеал му је учитељ. Деца на том узрасту – сви желе да буду учитељи. Зато је тај први приступ јако важан, јер колико може да привуче толико може да створи и аверзију према школи и систему образовања као таквом уопште“, закључује Степановић.
Задаци школе, додаје Степановић, када говоримо о трагедији која је прошле године погодила и образовни систем и цело друштво, јесу да одржи полазну тачку – да је школа сигурно окружење.
„На наставницима је и стручној педагошкој служби, педагозима и психолозима да охрабрују родитеље са једне стране, због тог догађаја, а са друге стране да дају и подршку деци и ученицима, који и са различитих страна долазе до различитих информација. Понављам да је важно да раде на конфликтним ситуацијама и превазилажењу свих проблема који се налазе у самој установи“, рекао је Степановић.
Vučić: I posle Savet Evrope i rezolucije, ići ćemo uzdignute glave
Преузмите андроид апликацију.
