Početna > Srbija
Srbija

Stanislav Vinaver: jezički sladokusac i velikan srpske književne reči

Stanislav Vinaver (1891–1955), književnik i prevodilac, rođen je u Šapcu, u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Njegova najznačajnija dela jesu „Priče koje su izgubile ravnotežu” (1913), „Misli” (1913), „Varoš zlih volšebnika” (1920), „Gromobran svemira” (1921), „Čuvari sveta” (1926), „Ikarov let” (1937), „Ratni drugovi” (1939), „Evropska noć” (1952), „Jezik naš nasušni” (1952), „Zanosi i prkosi Laze Kostića” (1963).
Foto: WikimediaCommons

U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, učestvovao je kao dobrovoljac, jedan od 1.300 kaplara. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu, u nemačkom logoru Osnabrik. Poslednju deceniju (1945–1955),živeo je u Beogradu, radeći kao profesionalni književnik, satiričar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Umro je u Niškoj Banji, a sahranjen na Novom groblju u Beogradu.

On je sa ovoga sveta otišao bez zasluženih pesničkih priznanja. Nije ih dobio ni posle smrti. Stanislav Vinaver, zajedno s Markom Ristićem, najznačajniji je kritičar i mislilac srpske avangarde, pa i celokupne srpske književnosti između dva svetska rata. A kao pesnik i prozni pisac, on je i pre Prvog svetskog rata bio vesnik avangarde.

Vinaver je imao naročiti sluh i interesovanje za jezik, za njegov „žubor, matice u njemu, ubrzanje, uskorenja, tok, šum, tempo, ubedljivost, talasanje, dinamiku“ („Jezičke mogućnosti“)

Jezik je za Vinavera nedostižan ideal i stalni izvor patnje, kazna i vrelo čulnosti, iz kojeg se strasti stalno pretaču u pesničke slike, ponor greha i raspusnosti, i neostvarena težnja ka božanskom skladu i harmoniji.

Zbog tog tkanja, Vinaveru je bio „mrzak Vuk Karadžići i njegova reforma”, a privlačila ga je srpska srednjovekovna književnost.

Srpski epski metar jedna je od ključnih meta pesnikove borbe s autoritetima, kao što je takva bila institucionalna figura Skerlića. Međutim, kada se obrušavao na „prekaljeni”, „dogmatični” deseterac, Vinaver nije propuštao priliku da izrazi divljenje njegovoj istorijskoj ulozi i snazi.

Smešno i nelogično prevedeni filmski i serijski naslovi kod nas

Preuzmite android aplikaciju.