Почетна > Србија
Србија

Станислав Винавер: језички сладокусац и великан српске књижевне речи

Станислав Винавер (1891–1955), књижевник и преводилац, рођен је у Шапцу, у угледној јеврејској породици. Отац Аврам Јосиф Винавер био је лекар, а мајка Ружа пијанисткиња. Основну школу завршио је у Шапцу, гимназију је учио у Шапцу и Београду, а на париској Сорбони студирао је математику и физику. Његова најзначајнија дела јесу „Приче које су изгубиле равнотежу” (1913), „Мисли” (1913), „Варош злих волшебника” (1920), „Громобран свемира” (1921), „Чувари света” (1926), „Икаров лет” (1937), „Ратни другови” (1939), „Европска ноћ” (1952), „Језик наш насушни” (1952), „Заноси и пркоси Лазе Костића” (1963).
Фото: WikimediaCommons

У балканским ратовима и Првом светском рату, учествовао је као добровољац, један од 1.300 каплара. Други светски рат провео је у заробљеништву, у немачком логору Оснабрик. Последњу деценију (1945–1955),живео је у Београду, радећи као професионални књижевник, сатиричар и преводилац са француског, енглеског, руског, чешког, пољског и немачког језика. Умро је у Нишкој Бањи, а сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Он је са овога света отишао без заслужених песничких признања. Није их добио ни после смрти. Станислав Винавер, заједно с Марком Ристићем, најзначајнији је критичар и мислилац српске авангарде, па и целокупне српске књижевности између два светска рата. А као песник и прозни писац, он је и пре Првог светског рата био весник авангарде.

Винавер је имао нарочити слух и интересовање за језик, за његов „жубор, матице у њему, убрзање, ускорења, ток, шум, темпо, убедљивост, таласање, динамику“ („Језичке могућности“)

Језик је за Винавера недостижан идеал и стални извор патње, казна и врело чулности, из којег се страсти стално претачу у песничке слике, понор греха и распусности, и неостварена тежња ка божанском складу и хармонији.

Због тог ткања, Винаверу је био „мрзак Вук Караџићи и његова реформа”, а привлачила га је српска средњовековна књижевност.

Српски епски метар једна је од кључних мета песникове борбе с ауторитетима, као што је таква била институционална фигура Скерлића. Међутим, када се обрушавао на „прекаљени”, „догматични” десетерац, Винавер није пропуштао прилику да изрази дивљење његовој историјској улози и снази.

Smešno i nelogično prevedeni filmski i serijski naslovi kod nas

Преузмите андроид апликацију.