”Шта можеш да урадиш данас, не остављај за сутра“, каже народна пословица. Међутим, многи људи оно што могу да ураде данас одложе и за прекосутра, седам или месец дана. Мада смо свесни да одлагање није корисно, оно је чест облик нашег понашања.
Зашто одлажемо обавезе и ситуације?
У разговору за еКлиника портал, психотерепеут Јасенка Југовић наводи да људи обично избегавају различите ситуације и активности које процењу као нелагодне, досадне или напорне, односно све оно што нам ремети тренутно или будуће уживање:
– Одлажемо свакодневне обавезе (усисавање, прање судова, одлазак у продавницу..), па до учења, физичке активности, активности везаних за посао или одлазак код лекара. Повремено одлагање обавеза је сасвим природно и очекивано, међутим, када то постане устаљени образац понашања и значајно ремети свакодневно функционисање, говоримо о проблему прокрастинације.
Шта је прокрастинација и зашто изазива тренутно олакшање?
Према речима наше саговорнице, брачног и породичног психотерапеута, прокрастинација је навика бескорисног одлагања или одуговлачења извршавања одређених задатака или обавеза, често упркос свесном препознавању негативних последице тог одлагања. Особе склоне прокрастинацији одлажу непријатне задатке и обавезе за сутра, а када сутра дође, опет их помере за – сутра.
– На тај начин особа не само да не решава проблеме и не завршава послове већ ствара себи додатни проблем – додатну непријатност која је последица дуготрајног одлагања. Људи одлажу задатке не зато што не знају да организују време, већ зато што покушавају да избегну непријатне емоције, стрес, досаду или анксиозност које одређени задатак изазива. Они полазе од уверења да је боље избећи него се суочити са непријатним обавезама и илузије да ће непријатности које су данас одложене, сутра бити мање непријатне. Прокрастинација, дакле, постаје механизам за краткорочно поправљање расположења. Сваки пут када особа одложи извршење неке непријатне активности или обавезе, осећа тренутно олакшање што представља краткорочно задовољство. Међутим, дугорочно има много већу штету јер не извршава обавезе, не остварује циљеве и има осећај непријатности што то није урадила – описује Југовић.
Утицај фрустрације, стреса и перфекционизма на прокрастинацију и последице
Прокастинација је често узрокована ниском толеранцијом на фрустрацију, која полази од тога да све што се ради у животу мора бити лако, пријатно и занимљиво и ако није тако онда је то неподношљиво, наводи психотерапеут и појашњава:
– Свака активност која захтева неко улагање напора и савладавање извесних препрека је ужасавајуће и неприхватљиво. Осим тога, анксиозност, перфекционизмам, страх од неуспеха, страх од критике, несигурности у себе, пасивна агресивност су такође разлози који погодују развоју прокрастинације. Хронично одлагање обавеза доводи до повећаног притиска и стреса јер се задаци нагомилавају. Повећање нивоа стреса доводи до осећаја кривице, самопотуживања и анксиозности. Осећај неспособности и беспомоћност ношења са задацима и губитак контроле над својим животом врло често за последицу има губитак самопоуздања. Осим тога, долази до проблема у међуљудским односима, смањења продуктивности у раду и лоше радне репутације. Та осећања додатно појачавају непријатност у вези са активностима које одлажу, што води учвршћивању избегавајућег понашања.
Суочавање са проблемом и избегавање примамљивих садржаја
Јасенка Југовић каже да је за суочавање са прокрастинацијом важно развијање свести о овом обрасцу понашања, препознавање личних окидача који доводе до прокрастинације, постављање реалних циљева, усвајање ефикасних стратегија управљања временом и емоционалном интелигенцијом. Она саветује:
– Израдите детаљан план рада с роковима за сваки део посла који морате да обавите. Учините ли то, осећаћете приближавање сваког појединачног рока, што ће вам убризгати адреналин потребан за мотивацију. Један од узрока отезања је процена да је посао преопширан. Уситните га и посветите се сваком делу засебно, једном по једном. Ако и даље имате жељу за одуговлачењем, уситните посао на још ситније делове. Ускоро ћете закључити да је сваки од тако малих послова једноставан па ћете га пожелети обавити одмах. Кад сте се обрачунали с првим делом, пребаците се на други, све до краја. Ако редовно одуговлачите, можда је то зато што вам је то лако због бројних занимација које вам одвлаче пажњу. Одложите телефон, даљински управљач и новине изван дохвата руке, преселите ознаке за примамљиве интернетске странице у мапу која вам није одмах доступна, не отварајте Facebook ни YouTube.
Перфекционизам: Мотивација или кочница?
Чекате ли идеалан тренутак да се латите неког посла? Сматрате да сад није право време због бар три разлога? Знајте да можда никад неће куцнути идеалан тренутак и да ниједан неће бити погоднији од садашњег.
Врло малом броју људи се све савршено поклопи, а већина перфекциониста никад не постигне ништа, сликовито илуструје наша саговорница:
– Нека вам “довољно добро” буде – довољно. Различита окружења различито утичу на мотивацију и продуктивност. Можда ће бити довољно увести промене у радне просторије или ће бити потребно преселити се у другу радну средину, неку која ће вас јаче мотивисати за рад. Ако не можете да се натерате да радите код куће, идите у канцеларију или бибилиотеку где вам пажњу неће бити заокупљена кућном атмосфером.
Освешћавање лоших ефеката и сагледавање користи: Опростите себи досадашњу прокрастинацију
Саговорница нашег портала саветује још модела понашања, који ће бити делотворни у савладавању прокрастинације:
– Освестите последице ако не обавите посао на време или га уопште не обавите. Ако не учите, пашћете на испиту. Не припремите ли презентацију, испашћете смешни и непрофесионални пред надређенима и клијентима. Не однесете ли рачунар на сервис, неће вам бити поправљен. Затим замислите повољне исходе правовремено обављеног посла. Након што неколико пута ствари обавите на време, постаћете „зависни“ од тог сјајног осећаја. Дружите се с људима од акције, с онима који успех очито нису постигли одлагањем. Питајте их како они успевају да своје обавезе заврше на време. Читајте о успешним људима и пустите да вас њихова динамичност надахне на акцију – каже Јасенка Југовић, брачни и породични психотерапеут.
На крају или, још боље – на почетку, закључује:
– Пожељно је да опростите себи због пређашњег „губљења времена“. Успете ли сами себи опростити, ублажићете болне емоције везане уз следеће задатке и виђење себе као непродуктивне особе. Суочите се са страхом од неуспеха и прихватите да не мора све да буде савршено.
Преузмите андроид апликацију.
