Када се разболимо, пријатељ који пита како смо, донесе нам нешто из продавнице или једноставно остане уз нас можда делује као леп, али са медицинског становишта не нарочито важан део опоравка. Ипак, истраживања социјалне подршке показују да односи са другим људима могу да буду повезани са начином на који подносимо болест, психолошким стањем и квалитетом живота, а занимљиви резултати добијени су и код обичне прехладе.
Кад нисмо здрави мењамо се, чак и када је прехлада у питању
Болест мења много више од физичког стања организма. Чак и када је реч о пролазној вирусној инфекцији, неколико дана температуре, бола и исцрпљености може да нас одвоји од уобичајених активности, док озбиљна или хронична болест може из темеља да промени свакодневицу, осећај сигурности и однос према будућности.
У таквим тренуцима пријатељи не могу да замене лекара, терапију или медицинску негу. Међутим, подршка пријатеља током болести може да има значајну психолошку и практичну улогу, а научна истраживања социјалне повезаности дају нам занимљив увид у то зашто односи са другим људима могу да буду важни за здравље.
Зашто нам је подршка пријатеља важна када се разболимо
Када смо здрави, разговор, заједнички ручак или порука пријатеља лако могу да изгледају као обичан део свакодневице. Када се разболимо иста порука може да добије потпуно друго значење јер потврђује да, упркос привременој или дуготрајној промени коју је болест донела, нисмо остали сами.
Социјална подршка може да има неколико облика. Може да буде емоционална, када нас неко саслуша и покаже разумевање, практична, када нам пријатељ помогне око обавеза, али и информативна, када нам помогне да пронађемо информације или се снађемо у промењеним животним околностима. Посебно је важан осећај да подршка постоји и да можемо да је затражимо када нам је потребна. Зато број људи које познајемо није нужно исто што и квалитет социјалне подршке коју имамо.
Пријатељи не лече болест, али могу да промене начин на који кроз њу пролазимо
Важно је направити јасну разлику између подршке која помаже болесном човеку и медицинске терапије која делује на саму болест. Разговор са пријатељем неће излечити бактеријску инфекцију, излечити малигну болест нити заменити прописану терапију, али то не значи да је његов ефекат безначајан.
Подршка може да ублажи осећај усамљености и емоционалног оптерећења, али може да има и сасвим практичну вредност. Особи која се лечи некада више значи пријатељ који ће је одвести на преглед, припремити оброк, преузети дете из школе или једноставно остати са њом током тешког дана него десет порука са питањем „да ли ти нешто треба“.
Занимљив експеримент: Шта се догодило када су научници људима дали вирус прехладе
Једно од најзанимљивијих истраживања односа између социјалних веза и болести објављено је у часопису ЈАМА. Истраживачи предвођени психологом Шелдоном Коеном укључили су 276 здравих добровољаца узраста од 18 до 55 година, испитали њихове социјалне везе, а затим их у контролисаним условима изложили једном од два риновируса који изазивају обичну прехладу.
Научнике је занимало да ли је разноврсност социјалних веза повезана са отпорношћу на инфекцију. У обзир су узимали различите улоге и односе које људи имају, међу којима су били односи са пријатељима, партнерима, члановима породице, колегама и припадницима различитих друштвених група. Резултат је био упечатљив. Људи са разноврснијим социјалним актинвостима били су мање подложни развоју прехладе након излагања вирусу, а истраживачи су забележили и мање стварање слузи, ефикасније мукоцилијарно чишћење и мање излучивање вируса.
Када су упоредили људе са најмање различитих врста социјалних веза са онима који су их имали највише, истраживачи су добили прилагођени релативни ризик од 4,2 за развој прехладе код групе са најмање социјалних веза. Веза је опстала и након статистичког узимања у обзир низа фактора, међу којима су били године, пол, сезона, индекс телесне масе, образовање, пушење и квалитет сна.
Чак и када је болест банална, није банално како се осећамо
Обична прехлада, грип или краткотрајна стомачна инфекција углавном пролазе и не остављају велике последице. Ипак, човек неколико дана може да буде исцрпљен, забринут, изолован од других и неспособан да обавља активности које иначе узима здраво за готово.
Тада подршка пријатеља може да има сасвим једноставан облик: позив, поруку, доношење намирница или помоћ око свакодневних обавеза. Није неопходан велики гест да бисмо некоме показали да болест није прекинула његове везе са људима који су му важни.
Озбиљна болест мења и наше односе са другим људима
Ситуација постаје сложенија када дијагноза није пролазна. Малигна, хронична или друга озбиљна болест може да донесе дуготрајно лечење, неизвесност, промене физичког изгледа и способности, финансијско оптерећење, страх од будућности и промену улога које је човек имао у породици и друштву.
Управо тада пријатељство може да буде стављено на искушење. Неки људи не знају шта да кажу болесном пријатељу, плаше се да ће поставити погрешно питање или их сама болест суочава са сопственим страховима, па се удаље управо када је њихово присуство најпотребније.
Шта истраживања показују код људи који се лече од рака
Научна литература о социјалној подршци посебно је обимна у онкологији. Систематски преглед 14 истраживања, која су заједно обухватила 2.759 пацијената са карциномом плућа, пронашао је доказе о повезаности подршке породице и пријатеља са емоционалним аспектима квалитета живота.
Важно је, међутим, да не претворимо такве резултате у тврдњу да подршка пријатеља продужава живот или лечи малигну болест. Истраживања много поузданије подржавају њен значај за психолошко благостање, емоционално функционисање и одређене аспекте квалитета живота него тврдњу да социјална подршка непосредно мења ток малигног обољења.
Мета-анализа показала корист вршњачке подршке код пацијената са раком
Још један занимљив одговор понудила је мета-анализа објављена 2022. године у часопису Patient Education and Counseling. Аутори су анализирали 17 студија у којима су испитиване интервенције подршке људи који имају исто или слично искуство болести код пацијената са малигним обољењима.
Резултати су показали значајне повољне ефекте на квалитет живота и осећај самоефикасности, као и смањење симптома депресије и анксиозности у односу на контролне групе. Аутори су ипак нагласили потребу за додатним, квалитетно дизајнираним рандомизованим студијама са већим бројем учесника.
Ово није потпуно исто што и подршка дугогодишњег пријатеља, јер је истраживана структурисана подршка особа са искуством исте болести. Резултати, међутим, додатно показују колико осећај да нас неко разуме и да кроз тешко искуство не пролазимо потпуно сами може да буде важан део живота током лечења.
Када „Биће све у реду“ није најбоља подршка болесном пријатељу
Добра намера не гарантује да ће одређена реченица помоћи. Особи која се суочава са озбиљном дијагнозом тврдња да ће „сигурно све бити добро“ може да звучи празно, посебно када ни лекари у том тренутку не могу да дају такву гаранцију.
Често је корисније признати да не знамо шта да кажемо, али јасно показати да смо ту. Слушање без наметања савета, допуштање особи да говори и о страху и о сасвим обичним стварима, као и поштовање њеног избора да понекад уопште не разговара о болести могу да буду вреднији од покушаја да пронађемо „савршене“ речи.
Конкретна помоћ често вреди више од питања „Јави ако ти нешто треба“
Људи који пролазе кроз тешко лечење понекад немају ни снаге ни концентрације да организују помоћ других. Отворено питање „Шта могу да урадим?“ захтева од болесне особе да препозна потребу, смисли задатак, затражи услугу и организује њено извршење.
Конкретнија понуда може да буде једноставнија: „Идем сутра у продавницу, шта да ти донесем?“ или „Могу да те одвезем на контролу у четвртак.“ Таква помоћ не одузима особи право да је одбије, али смањује терет који носи само тражење помоћи.
Подршка не значи да пријатељ треба да постане лекар
Блискост са болесном особом понекад подстиче људе да неуморно траже терапије, шаљу текстове са интернета и препоручују суплементе, дијете или алтернативне поступке. Такво понашање може да буде мотивисано бригом, али може додатно да оптерети човека који већ мора да доноси сложене одлуке о свом лечењу. Медицинске одлуке треба препустити пацијенту и здравственим радницима који га лече. Пријатељ има другачију и незаменљиву улогу: може да буде особа пред којом пацијент не мора стално да објашњава своју болест, доказује да је довољно позитиван или слуша нежељене савете.
Пријатељство није лек, али може да буде важан део живота са болешћу
Наука нам не даје основ да кажемо да ће добри пријатељи излечити болест, нити да човек који има широк круг пријатеља има гарантовано боље здравствене исходе. Социјални односи повезани су са здрављем на сложене начине, а на ток болести утичу биологија болести, лечење, године, животне навике, приступ здравственој заштити и бројни други фактори.
Оно што истраживања много убедљивије показују јесте да социјална подршка може да буде важна за психолошко благостање, квалитет живота и начин на који човек пролази кроз болест. А можда је управо ту највећа вредност пријатељства када се разболимо: пријатељ не мора да може да промени дијагнозу да би значајно променио искуство човека који са том дијагнозом живи.
Преузмите андроид апликацију.
