Пси су од давнина научили да живе заједно са људима и буду део породица, док су мачке много индивидуалније и самосталније иако се сматрају данас члановима породице.
И мачке и пси у периоду од осам до шеснаест недеља старости уче о врстама људи са којима се могу сусрести у животу. Љубимци који нису срели децу до навршених 6 месеци, у зависности од генетике или карактера, могу испољити нетрпељивост према деци, јер их не препознају као „људе“.
Беба или дете нису ни слични одраслом човеку. Много је мања, не може да устане, производи различите звукове од одраслог човека и мирише сасвим другачије од одраслог човека.
Разумевање како кућни љубимац види свет је од виталног значаја да би се осигурало да се сви слажу.
И мачке и пси се у великој мери ослањају на њух, тако да је појава много нових мириса у кући врло збуњујућа за вашег љубимца. Неретко они могу уринирати на нове предмете са новим мирисима, попут колица за бебу и слично.
Са друге стране, познати мириси могу их усрећити.
Познати мирис је чудо за пса, поготово када се нови мирис односи на власника, тада су пси много опуштенији. Не дајући људске карактеристике нашим љубимцима – значи очекивати да размишљају и понашају се као људи – посебно је важно када је у питању сигурност детета.
Сваки однос између детета и кућног љубимца је јединствен, са особинама и предностима, истраживачи тек почињу да схватају шта чини однос детета са љубимцем обострано корисним.
У међувремену, и сама деца кућне љубимце сврставају у нека од најважнијих бића у животима, доживљавајући животињске сапутнике као утеху и емоционалну подршку, као и непогрешиве поверљиве особе за тајну.
Зато је врло важно радити на упознавању пса за бебама од малих ногу пса или ако беба долази касније у кућу, постепено упознавати ваше дете са вашим љубимцем док се не оствари веза међу њима.
Преузмите андроид апликацију.
