U proteklih skoro šest meseci, praktično od 24. februara ove godine, jedna vest je dominirala svim svetskim medijima koji se bave spoljnom politikom i međunarodnim odnosima. Naravno, reč je o tragičnom ratu u Ukrajini koji svakako predstavlja geopolitički događaj od prvorazrednog značaja i koji je zato sa punim pravom preokupirao pažnju svetske javnosti.
Pa ipak, bar u jednom trenutku tu grozničavu pažnju medija usmerenu na Istok Evrope uspeo je da ukrade jedan događaj u Aziji. Bila je to poseta predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu. U tim dramatičnim momentima dok je svet iz minuta u minut pratio kretanje aviona sa Pelosi pitajući se kakva će biti reakcija kineske strane, javnost je bar za trenutak zaboravila sve strahote tog nesrećnog rata u Ukrajini.
Upravo tu dolazimo do ključnog pitanja koje se nameće samo po sebi, kako i zašto je Tajvan uspeo da u drugi plan baci trenutno najvažnije geopolitičko pitanje?
Odgovor je suštinski veoma jednostavan i bez obzira što ga možemo nadugačko i naširoko analizirati svodi se na jednu rečenicu. Pitanje Tajvana ima strateški značaj i za Kinu i za SAD, što nam govori da bi svaka eskalacija krize oko ovog pitanja povukla direktan sukob dve trenutno najmoćnije sile sveta.
Upravo ta svest da bi sukob oko Tajvana gotovo neminovno uvukao SAD i Kinu u direktan vojni obračun, kao i to što se ne bi smo više pitali jesmo li u Trećem svetskom ratu nego bi smo to zasigurno i bili, predstavlja nešto što ovom pitanju daje esencijalni značaj.
Naime, širom sveta postoje brojna žarišta koja prete da eskaliraju.
Najbolji primer nam je naš region i situacija na Kosmetu. Ukoliko bi u južnoj srpskoj pokrajini došlo do eskalacije, bila bi to katastrofa prevashodno za Srbe i Albance. Takođe, kriza bi se verovatno prenela i na ceo region, ali i dalje bi to bilo nešto što sa globalnog nivoa gledano ima samo regionalni karakter. Sa druge strane, eskalacija sukoba oko Tajvana gotovo sigurno imala bi globalni značaj.
Da smo na pravom tragu uverava nas činjenica da NR Kina ima jasan stav da je Tajvan deo njihove teritorije i da, iako im je prioritet mirna reintegracija, neće prezati od upotrebe sile da ga u potpunosti vrate pod svoj suverenitet.
Sa druge strane, u maju mesecu ove godine, američki predsednik Džo Bajden poslao je jasnu poruku Tajvanu, Kini i celom svetu, a to je da će ustrebali i oružjem braniti Tajvan.
Moramo se prisetiti i poruka koje su Bajden, kao i predstavnici njegove administracije, slali uoči otpočinjanja rata u Ukrajini. Mesecima pre 24. februara 2022. godine Amerikanci su uporno ponavljali da Rusija sprema invaziju Ukrajine, ali istovremeno su poručivali i Kijevu i Moskvi i celom svetu da Ukrajinu neće braniti oružjem. Odnosno, da će im pomoći materijalno, da će ekonomski sankcionisati Rusiju i da se tu sve završava.
Zapad je svoje obećanje Ukrajini održao, i time je jasno pokazao koliko im je ta zemlja važna.
Naravno da Ukrajina ima veliki značaj za Zapad kao moćno sredstvo za obuzdavanje i slamanje Rusije, ali ona definitivno nije toliko značajna da bi zbog nje ratovali. Tajvan je sa druge strane nešto drugo. Tajvan je za Zapad takođe sredstvo, ali za obuzdavanje najopasnijeg protivnika, a to je Kina.
Upravo zato, SAD su spremne da za Tajvan čak i ratuju. Amerikanci su duboko svesni da je evropsko bojište sporedno. Stari kontinent sve više gubi ekonomski značaj, a centar sveta seli se na Istok. Glavna bitka za globalnu dominaciju tek sledi i vodiće se u Aziji.
Tajvan će tu imati stratešku važnost za SAD kao najistureniji deo bedema, uz Japan, Južnu Koreju, Australiju, Vijetnam, Filipine, Maleziju i Indiju, prema Kini. Upravo zato, SAD oko Tajvana ne mogu i ne smeju kalkulisati.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
