Završen je i prošlonedeljni skup u Davosu. Krem vodećih globalnih ekonomskih struktura zajedno sa brojnim istaknutim političarima i akademskim građanima razmatrao je goruće svetske probleme i dao konačan sud.
Iako bi smo možda očekivali nešto bombastično, iako bi smo se možda nadali da je taj trust mozgova ponudio neko spektakullarno rešenje za blago rečeno komplikovanu ekonomsko-političku situaciju u svetu, suštinski, to se nije desilo.
Krenimo prvo od ekonomije, teme koja se svakako može smatrati primarnom za učesnike foruma u Davosu. Istaknuti menadžeri, lideri najmoćnijih svetskih kompanija, zauzeli su blagooptimističan stav kada se govori o globalnim ekonomskim kretanjima i pokazateljima. Svi se slažu da je situacija teška i da će obuzdavanje inflacije biti najveći izazov. Međutim, preovladalo je mišljenje da bi čak i ova godina mogla biti godina blagog ekonomskog rasta, dok se za narednu očekuje značajnije poboljšanje ekonomskih prilika.
Optimizam se očigledno bazira na činjenica je da SAD spremaju veliki paket pomoći za svoju privredu koji bi trebao da podstakne ekonomski rast i ponovo bude sredstvo izvlačenja najmoćnije svetske ekonomije iz krize.
Nesumnjivo da će uslediti i odgovor EU. Izvesno je da Evropljani neće, kao tokom prošle ekonomske krize, kasniti sa velikim paketom finansijske pomoći svojoj privredi, što će takođe biti podstrek za globalni ekonomski rast. Na sve ovo moramo dodati i konačno otvaranje Kine, ukidanje drakonskih kovid mera, što će podstaći rast I te zemlje. Takođe, teško da će i Peking propustiti priliku da direktnom finansijskom injekcijom da dodatni vetar u leđa svojoj ekonomiji.
SAD, Kina i EU, su svakako ključni ekonomski globalni činioci i rast u ovim zemljama bi mogao da bude rešenje za recesiju na globalnom nivou, ali kako će se svo to upumpavanje enormne količine novca uklopiti sa borbom protiv inflacije, ostaje nam da vidimo. Takođe, nemojmo zanemariti ni tu činjenicu da ne mogu sve zemlje sveta obezbediti izdašnu podršku svojim ekonomijama. Ipak, je to privilegija najbogatijih. Međutim, sem predstavnika Indije, malo ko je u Davosu o tome vodio računa.
Uporedo sa ekonomskim, u Davosu se raspravljalo i o vodećem političkom pitanju u svetu, a to je svakako rat u Ukrajini.
Dok je, kada govorimo o ekonomskim prilikama, preovladao umereni optimizam, što se tiče rata u Ukrajini, deluje da je tu prevagu odneo radikalni militarizam. I ne mislim tu samo na poruke Jensa Stoltenberga da će „samo slanje oružja Ukrajini danas, obezbediti mir sutra“, jer se on uvek ubrajao u jastrebove. Više tu moramo obratiti pažnju na Henrija Kisindžera, koji je praktično od eskalacije sukoba u Ukrajini predstavljao redak glas razuma.
Kisindžer je u Davosu poručio da je odustao od stava da bi Ukrajina trebala biti neutralna i da je vidi kao deo NATO-a. Uzmemo li u obzir beskompromisan stav Rusije po tom pitanju, možemo zaključiti da se i Kisindžer priklonio onima koji smatraju da u ovom ratu Moskva mora biti poražena, jer bi jedino u tom slučaju Ukrajina mogla postati deo te zapadne vojne alijanse. Samim tim, deluje da su ratni pokliči nadjačali poruke mira i da na Zapadu više nema nikog od autoriteta ko bi se suprotstavio sadašnjoj ratnoj politici. Davos nam je to jasno pokazao.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
