Када је Клаус Шваб 1971. године основао Европски менаџерски форум, претечу Светског економског форума (СЕФ), тешко да је ико могао наслутити како ће његова Фондација изгледати пола века касније.
Те 1971. године у Давосу су се окупили европски менаџери са циљем да се едукују о америчком начину пословања, а цео пројекат покренут је са тек неколико хиљада долара.
Данас СЕФ представља невладину организацију која по значају далеко надмашају не само конкуренцију, већ је питање може ли јој по утицају парирати било која међународна институција. Шваб и његови сарадници једном годишње организују окупљање у Давосу, чија припрема кошта више стотина милиона долара, а на којем учешће узимају не само менаџери најмоћнијих светских компанија, већ и најутицајнији глобални политички лидери, као и истакнути представници академске заједнице.
Иначе, СЕФ финансира око хиљаду компанија чланица, и то најмоћнијих глобалних економских играча чији промет најчешће прелази пет милијарди долара. Улазница на сам догађај кошта 19 000 долара, чланство 52 000 по особи, док „стратешке партнере“ припадност овом ексклузивном клубу кошта више од пола милиона долара.
Међутим, новац јесте предуслов, али није и једини важан критеријум за чланство у СЕФ-у.
Веома је битно да компаније које приступе СЕФ-у играју водећу улогу у привредним гранама у којима послују, а посебно су занимљиви они привредни субјекти чији развој и пословање имају такав значај да утичу на обликовање појединца и друштва.
Управо зато, СЕФ не игра само важну улогу у глобалним финансијским и привредним токовима, већ утиче на општедруштвене промене и процесе. Окупљањем истакнутих привредника и менаџера Шваб је урадио тек део посла на плану стварање најмоћније невладине организације света. У том швајцарском планинском скијалишту неретко се могу срести и угледни представници светске академске елите. Наука је темељ развоја, а иноватори су ти који својим радом мењају и обликују глобалне економске и политичке токове.
Наравно, поред економске и академске елите, сваког јануара незаобилазни посетиоци Давоса су и утицајни политичари.
Увођењем лидера најутицајнијих држава у рад СЕФ-а, Шваб је затворио круг. На једном месту објединио све оне који имају моћ да мењају свет, чиме је створио неку врсту неформалног тела довољно снажног да утиче на глобалне економско-политичке токове и процесе.
Данас има оних који СЕФ сматрају покушајем да се формира нека врста глобалне владе. Теоретичара завере су ту отишли корак даље и Швабову организацију сматрају светском владом. Међутим, СЕФ би пре могли назвати неформалним центром моћи, или најзначајнијим лобистичким кругом, који има снажне инструменте утицаја, али не и пресудну моћ одлучивања.
Додуше, у данашње време када смо сведоци надмоћи „приватне иницијативе“ које потискују чак и традиционалне државне институције, попут приватних војски (Вагнер, Блеквотерс,..), приватних обавештајних служби, научно-образовних институција, лобистичких организација које управљају државним институцијама,.., не можемо а да се не запитамо где је граница? И хоће ли неком пасти на памет да традиционалне међународне политичке институције више не могу да одговоре изазовима времена, а да се алтернатива може пронаћи у организацијама попут Швабовог СЕФ-а?
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
