Kada je Klaus Švab 1971. godine osnovao Evropski menadžerski forum, preteču Svetskog ekonomskog foruma (SEF), teško da je iko mogao naslutiti kako će njegova Fondacija izgledati pola veka kasnije.
Te 1971. godine u Davosu su se okupili evropski menadžeri sa ciljem da se edukuju o američkom načinu poslovanja, a ceo projekat pokrenut je sa tek nekoliko hiljada dolara.
Danas SEF predstavlja nevladinu organizaciju koja po značaju daleko nadmašaju ne samo konkurenciju, već je pitanje može li joj po uticaju parirati bilo koja međunarodna institucija. Švab i njegovi saradnici jednom godišnje organizuju okupljanje u Davosu, čija priprema košta više stotina miliona dolara, a na kojem učešće uzimaju ne samo menadžeri najmoćnijih svetskih kompanija, već i najuticajniji globalni politički lideri, kao i istaknuti predstavnici akademske zajednice.
Inače, SEF finansira oko hiljadu kompanija članica, i to najmoćnijih globalnih ekonomskih igrača čiji promet najčešće prelazi pet milijardi dolara. Ulaznica na sam događaj košta 19 000 dolara, članstvo 52 000 po osobi, dok „strateške partnere“ pripadnost ovom ekskluzivnom klubu košta više od pola miliona dolara.
Međutim, novac jeste preduslov, ali nije i jedini važan kriterijum za članstvo u SEF-u.
Veoma je bitno da kompanije koje pristupe SEF-u igraju vodeću ulogu u privrednim granama u kojima posluju, a posebno su zanimljivi oni privredni subjekti čiji razvoj i poslovanje imaju takav značaj da utiču na oblikovanje pojedinca i društva.
Upravo zato, SEF ne igra samo važnu ulogu u globalnim finansijskim i privrednim tokovima, već utiče na opštedruštvene promene i procese. Okupljanjem istaknutih privrednika i menadžera Švab je uradio tek deo posla na planu stvaranje najmoćnije nevladine organizacije sveta. U tom švajcarskom planinskom skijalištu neretko se mogu sresti i ugledni predstavnici svetske akademske elite. Nauka je temelj razvoja, a inovatori su ti koji svojim radom menjaju i oblikuju globalne ekonomske i političke tokove.
Naravno, pored ekonomske i akademske elite, svakog januara nezaobilazni posetioci Davosa su i uticajni političari.
Uvođenjem lidera najuticajnijih država u rad SEF-a, Švab je zatvorio krug. Na jednom mestu objedinio sve one koji imaju moć da menjaju svet, čime je stvorio neku vrstu neformalnog tela dovoljno snažnog da utiče na globalne ekonomsko-političke tokove i procese.
Danas ima onih koji SEF smatraju pokušajem da se formira neka vrsta globalne vlade. Teoretičara zavere su tu otišli korak dalje i Švabovu organizaciju smatraju svetskom vladom. Međutim, SEF bi pre mogli nazvati neformalnim centrom moći, ili najznačajnijim lobističkim krugom, koji ima snažne instrumente uticaja, ali ne i presudnu moć odlučivanja.
Doduše, u današnje vreme kada smo svedoci nadmoći „privatne inicijative“ koje potiskuju čak i tradicionalne državne institucije, poput privatnih vojski (Vagner, Blekvoters,..), privatnih obaveštajnih službi, naučno-obrazovnih institucija, lobističkih organizacija koje upravljaju državnim institucijama,.., ne možemo a da se ne zapitamo gde je granica? I hoće li nekom pasti na pamet da tradicionalne međunarodne političke institucije više ne mogu da odgovore izazovima vremena, a da se alternativa može pronaći u organizacijama poput Švabovog SEF-a?
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
