Завршен је и прошлонедељни скуп у Давосу. Крем водећих глобалних економских структура заједно са бројним истакнутим политичарима и академским грађанима разматрао је горуће светске проблеме и дао коначан суд.
Иако би смо можда очекивали нешто бомбастично, иако би смо се можда надали да је тај труст мозгова понудио неко спектакулларно решење за благо речено компликовану економско-политичку ситуацију у свету, суштински, то се није десило.
Кренимо прво од економије, теме која се свакако може сматрати примарном за учеснике форума у Давосу. Истакнути менаџери, лидери најмоћнијих светских компанија, заузели су благооптимистичан став када се говори о глобалним економским кретањима и показатељима. Сви се слажу да је ситуација тешка и да ће обуздавање инфлације бити највећи изазов. Међутим, преовладало је мишљење да би чак и ова година могла бити година благог економског раста, док се за наредну очекује значајније побољшање економских прилика.
Оптимизам се очигледно базира на чињеница је да САД спремају велики пакет помоћи за своју привреду који би требао да подстакне економски раст и поново буде средство извлачења најмоћније светске економије из кризе.
Несумњиво да ће уследити и одговор ЕУ. Извесно је да Европљани неће, као током прошле економске кризе, каснити са великим пакетом финансијске помоћи својој привреди, што ће такође бити подстрек за глобални економски раст. На све ово морамо додати и коначно отварање Кине, укидање драконских ковид мера, што ће подстаћи раст I те земље. Такође, тешко да ће и Пекинг пропустити прилику да директном финансијском инјекцијом да додатни ветар у леђа својој економији.
САД, Кина и ЕУ, су свакако кључни економски глобални чиниоци и раст у овим земљама би могао да буде решење за рецесију на глобалном нивоу, али како ће се сво то упумпавање енормне количине новца уклопити са борбом против инфлације, остаје нам да видимо. Такође, немојмо занемарити ни ту чињеницу да не могу све земље света обезбедити издашну подршку својим економијама. Ипак, је то привилегија најбогатијих. Међутим, сем представника Индије, мало ко је у Давосу о томе водио рачуна.
Упоредо са економским, у Давосу се расправљало и о водећем политичком питању у свету, а то је свакако рат у Украјини.
Док је, када говоримо о економским приликама, преовладао умерени оптимизам, што се тиче рата у Украјини, делује да је ту превагу однео радикални милитаризам. И не мислим ту само на поруке Јенса Столтенберга да ће „само слање оружја Украјини данас, обезбедити мир сутра“, јер се он увек убрајао у јастребове. Више ту морамо обратити пажњу на Хенрија Кисинџера, који је практично од ескалације сукоба у Украјини представљао редак глас разума.
Кисинџер је у Давосу поручио да је одустао од става да би Украјина требала бити неутрална и да је види као део НАТО-а. Узмемо ли у обзир бескомпромисан став Русије по том питању, можемо закључити да се и Кисинџер приклонио онима који сматрају да у овом рату Москва мора бити поражена, јер би једино у том случају Украјина могла постати део те западне војне алијансе. Самим тим, делује да су ратни покличи надјачали поруке мира и да на Западу више нема никог од ауторитета ко би се супротставио садашњој ратној политици. Давос нам је то јасно показао.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
