Da kojim slučajem nije došlo do izbijanja rata u Ukrajini, 20 nacionalni kongres Komunističke partije Kine verovatno bi imao status najvažnijeg događaja na međunarodnom političkom planu u ovoj godini. Inače, kongresi KPK se održavaju na svakih pet godina i obično su prilika da se pored kadrovskih promena u rukovodstvu, podnese izveštaj za rad u prethodnom periodu, ali i predstave planovi za budućnost.
Na 20 kongresu KPK učestvovalo je oko 2.300 delegata pažljivo probranih među partijskim članstvom od čak 96 miliona ljudi. Delegati na Kongresu izabrali su oko 200 članova Centralnog komiteta KPK.
Centralni komitet izjasnio se o tome ko će sačinjavati dvadesetpetočlani Politbiroa partije, kao i najmoćnije političko telo u zemlji Stalni komitet Politbiroa, koji broji sedam članova. Jedan od tih sedmoro je i generalni sekretar KPK Si Điping.
Međutim, moramo naglasiti da je 20 Kongres KPK, ipak, bio drugačiji od prethodnih i da ga zbog jedne njegove specifičnosti zapadni analitičari neretko nazivaju istorijskim. Naime, sadašnji lider NR Kine, predsednik države, šef Centralne vojne komisije i generalni sekretar KPK Si Điping uzeo je i treći mandat na čelu zemlje.
Na taj način Si Điping je postao najuticajniji lider Kine još od Mao Cedunga, a uz Deng Sjaopinga svakako jedan od trojice najmoćnijih kineskih komunističkih lidera u istoriji.
Naime, još 2018. godine u Kini su sprovedene promene ustava koje Si Đipinga više nisu ograničavale na samo dva predsednička mandata. Iako je funkcija predsednika u Kini u najvećoj meri protokolarna i manje važna od pozicije generalnog sekretara partije, Si Đipingu je očigledno toliko značajna da je čak inicirao promenu ustava kako bi je zadržao. Logično, postavlja se pitanje, zašto? Odgovor na to pitanje možemo dobiti samo, ako pažljivo analiziramo značaj sve tri pomenute funkcije u Sijevoj političkoj agendi.
Naime, najvažnija funkcija u Kini je mesto generalnog sekretara KPK, odnosno prvog čoveka vladajuće stranke u zemlji. Nikako ne treba potceniti ni ulogu šefa Centralne vojne komisije preko koje se kontroliše ne samo Narodnooslobodilačka armija, već i policijske strukture u zemlji.
Si Điping je i do sada obavljao obe ključne funkcije u zemlji, partijsku i bezbednosnu, što će očigledno raditi i u narednom periodu. Iako za ove funkcije nije imao ograničenje mandata, u praksi obično ni članovi Stalnog saveta politbiroa, kao ni šef Centralne vojne komisije nisu ostajali na svojim funkcijama duže od dva mandata. Naravno, postojali su izuzeci, ali svakako retki.
Prema Sijevim političkim stavovima KPK mora imati odlučujuću ulogu u društvu, jer od nje zavisi očuvanje stabilnosti i jedinstva, kao preduslova napretka zemlje. Upravo zato Si je zadržao mesto generalnog sekretara KPK kao ključni izvor moći u kineskom društvu. Odnosno, KPK je za Si Đipinga mesto gde se donose strateške odluke i njena supermacija nikako ne sme biti doveden u pitanje. Naročito delovanjem drugih, formalnih ili neformalnih, centara moći.
Samim tim, po mišljenju Si Đipinga, partija mora imati presudan uticaj i nad vojskom kao drugim najvažnijim centrom moći u državi, a zadržavanjem funkcije šefa Centralne vojne komisije u svojim rukama on će tu premoć partije i garantovati.
Tačnije, izbeći će opasnost da neko drugi ko bi eventualno došao na poziciju šefa Centralne vojne komisije pokuša, uz pomoć snažnog uticaja vojske, da marginalizuje partiju.
Uzmemo li sve pomenute činjenice u obzir, možemo zaključiti da za Si Đipinga funkcija predsednika ima prevashodno važan simbolički karakter. Svakako mu ona nije neophodna da bi držao sve poluge vlasti u rukama, pošto ih kroz kontrolu nad partijom i vojskom svakako ima.
Međutim, obavljajući funkcije „samo“ generalnog sekretara KPK i šefa Centralne vojne komisije on ostaje onaj koji upravlja političkim tokovima zemlje iz senke. Mesto predsednika, sa druge strane, omogućava mu da u javnosti formirao sliku o sebi kao o opštenacionalnom vođi. Odnosno, daje mu priliku da jača svoj autoritet i gradi kult ličnosti.
Si Điping dobro razume da moć ne počiva samo u oružanoj sili ili partiji, već u podršci naroda. Upravo zato on se možda više nego iko, još od vremena revolucije i Mao Cedunga, posvetio sticanju podrške u najširim narodnim masama.
Objedinjujući liderstvo nad partijom i vojskom sa mestom predsednika države on simbolično, ali i realno, kroz svoju ličnost javno manifestuje jedinstvo, kako moći tako i države. A upravo će to snažno nacionalno jedinstvo, u narednom periodu, biti neophodno da se NR Kina što efikasnije izbori sa sve brojnijim političkim, bezbednosnim i ekonomskim izazovima u svetu.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Srđan Graovac: Crna Gora – Lokalni izbori od nacionalnog značaja
Preuzmite android aplikaciju.
