Упркос претњама и уценама, многих представника велики западних сила, Народна скупштина Републике Српске усвојила је „историјске закључке“. Односно, донела је одлуку о враћању изворних надлежности српског ентитета, које проистичу из Дејтонског споразума, али су у претходних двадесет година биле пребачене на заједничке институције у Босни и Херцеговини. То се односи на читаву лепезу ингеренција из области одбране и безбедности, правосуђа и индиректног опорезивања.
Бошњачка политичка елита, нелегитимни Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, као и већина западних земаља уједињени су у ставу да је Милорад Додик, заједно са својим партијским колегама и коалиционим партнерима, тим чином нарушио правни поредак БиХ.
Самим тим, све учесталије су најаве да ће се српски члан председништва БиХ суочити са још оштријим санкцијама политичког Запада.
Позив нове немачке министарке иностраних послова Аналене Бербок, да и ЕУ крене путем завођења санкција Милораду Додику само је потврда тих намера.
Влада у Берлину очигледно ће покушати да искористи сав свој неспоран ауторитет да око овог питања обједини своје европске партнере. Међутим, колико ће у томе успети, то је већ друго питање. Знамо да ЕУ одлуке доноси консензусом, који је у јеку затегнутих односа на Старом континенту све теже постићи.
Наравно да је вођа СНСД-а, био свестан последица са којима се може суочити уколико буде истрајавао у својој политици враћања изворних надлежности Републике Српске.
Међутим, Додик је добро разумео и важност историјског тренутка. Запад припрема отварање питања унутрашњег уређења БиХ, а РС у таквој ситуацији не сме остати пасивна. Напротив, проактивном политиком мора наметати своје идеје и тиме избећи ситуацију у којој ће се искључиво суочавати са предлозима западних сила, а који су по правилу неповољни по интересе српског народа у БиХ.
Међутим, у целој овој причи важно је и оно што се тиче не само стратешког, већ дневнополитичког позиционирања.
Тачније, морамо поставити питање: како ће се целокупна ситуација одразити на рејтинг странака у РС.
Анализирајући политичке прилике у РС, након усвајања „историјских закључака“, постаје нам очигледно да је из целе ситуације управо Милорад Додик изашао као победник. Опозиција је напустила седницу скупштине, на којој се одлучивало о овом питању, што није оставило позитиван одјек у српској јавности. Огромном већином српски народ се слаже са иницијативом лидера СНСД-а, без обзира да ли га политички подржава.
Међутим, да су опозициони посланици урадили супротно, да су остали и гласали са посланицима власти, ни то не би пуно поправило њихову тренутну позицију. Тиме би се представили као неко ко подржава предлоге свог најљућег политичког противника. Осим тога гурнули би „прст у око“ западним амбасадорима од којих очекују подршку уочи наредних избора. Једноставно речено Додик је својом проактивном политиком опозицију довео у мат позицију и још једном је показао да га не треба прерано отписивати.
Лидер СНСД-а је деценијама на политичкој сцени. Има драгоцено искуство и истанчан осећај за политичко деловање. Иако је пре само неколико недеља деловало да му се ближи политички крај, сада се и најтврђи заговорници те тезе колебају. Снажан притисак са Запада на РС, уз несналажење тамошње опозиције, поново су Додика вратили у игру.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
