Економија и политика неодвојиво су повезане. Велике силе су увек користиле своју неспорну политичку моћ како би обезбедиле уносне привредне уговоре и финансијске аранжмане за своје компаније.
Исто тако, неретко су се служили економским средствима не би ли путем инвестиција у одређеном региону или држави оснажили и свој политички утицај.
Зато, уколико чујемо да поједини светски званичници истичу како политику и економију не треба мешати немојмо се заваравати. Или не разумеју како међународни односи функционишу, што је мало вероватно, или се само праве да не разумеју.
Велике силе, како у прошлости тако и данас, „малим државама“ обезбеђују кредите за набавку оружја или реализацију великих инвестиционих пројеката. Само што то готово увек раде под одређеним економско-политичким условима. Тачније, инсистирају на томе да те уносне послове добију компаније из њихових држава, чиме остварују двоструку корист. Истовремено, развијају сопствену економију и шире свој политички утицај.
Турска је ту можда и најбољи пример преплитања економских и политичких интереса.
Наиме, званична Анкара је морала да истрпи оштре критике и снажан притисак из САД, само зато што се одлучила на набавку оружја из Русије (С400), а не од свог савезника из НАТО-а. Такође, слично је и са Немачком којој је природни гас прекопотребан, али оклева са давањем употребних дозвола Северном току 2 и то искључиво из политичких разлога.
Зато, када је ЕУ крајем прошле године представила свој пројекат Глобална капија, тежак око 300 милијарди евра намењених за инвестирање у обновљиве изворе енергије, дигиталне технологије, науку и истраживање, здравље, инфраструктуру, било је јасно да се ту ради колико о економском толико и о политичком пројекту.
Наиме, 17. и 18. фебруара 2022. године организован је самит ЕУ и земаља са афричког континента.
Европљани су послали јасну поруку да су они најважнији спољнотрговински партнери Црног континента и да то намеравају да остану. Том приликом промовисан је и финансијски пакет у вредности од 150 милијарди евра за инвестиције у Африци. Несумљиво је да ЕУ, тим средствима, планира да се бори за очување економског утицаја у афричким државама.
Нарастајућа моћ Кине, чији политички утицај на глобалном нивоу се шири управо и кроз инвестиционе пројекте, натерала је Европу да реагује. Африка је континент који у демографском и економском смислу драматично расте, што ће бити реалност и у наредном периоду. Кинези су то на време схватили и вишеструко су увећали свој утицај на том простору.
Зато ова својеврсна велика реафирмација идеје Глобалне капије, иначе пројекта покренутог још 1990. године, представља покушај ЕУ да финансијским средствима парира економској експанзији Кине.
Очигледно је да ће се кинески Појас и Пут сударити са европском Глобалном капијом у Африци, Азији, а вероватно и на Балкану. За мале народе то је свакако добра вест, јер се велике силе у тој својој вечној борби за превласт неће искључиво ослањати на политичку или оружану силу, већ и на новац.
Иначе, Европа је афирмацијом пројекта Глобална капија показала тенденцију да наступа јединствено у глобалној геополитичкој арени, што је свакако још један плус за земље Старог континента. Појединачно, европске државе немају довољно капацитета да парирају Кини или САД, али заједно могу чак и да их надмаше.
Можда и једини мана овог европског плана лежи у томе што иза њега не стоји снажан политички и војни чинилац, а што може бити пресудно у тренуцима када се поједине земље буду колебале између „уносних“ понуда из Европе, Америке или Кине.
Званични Пекинг и Вашингтон, у тим одсудним моментима, са пуним политичким и војним капацитетима стаће иза интереса својих компанија. А ко ће стати иза „Глобалне капије“? На несрећу Европљана једино разједињене и недовољно моћне владе појединих европских држава. Управо је то и најслабија тачка европске Глобалне капије, спољнополитичко и безбедносно нејединство унутар ЕУ.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
