Republika Mali je država na zapadu Severne Afrike sa populacijom nešto manjom od 20 miliona stanovnika, mahom muslimanske veroispovesti.
Po površini to je dvadeset i treća zemlja sveta, slabo ekonomski razvijena i godinama suočena sa unutrašnjim političkim previranjima pa i oružanim obračunima.
Mali je od kraja XIX veka bio francuska kolonija da bi 1960. godine proglasio punu nezavisnost. Od tada do danas nestabilnost je nešto što najbolje karakteriše političke prilike u toj zemlji. Prisutnost različitih islamističkih grupacija, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom, uzročnik su građanskog rata koji je odneo hiljade života. Inače, ekstremističke snage uspele su da uspostave kontrolu nad slabije naseljenim severnim delom zemlje.
Pojedini vojni krugovi u Maliju, maja 2021. godine, predvođeni pukovnikom Asimiem Goitom izvršili su puč, i uspostavili su vladavinu vojne hunte.
Iako je pod pritiskom međunarodne zajednice Goita obećao da je to samo privremeno rešenje i da će početkom 2022. godine omogućiti održavanje demokratskih izbora u zemlji to se ipak nije desilo. Sadašnji privremeni predsednik Malija je, zbog bezbednosnih izazova, odlučio da izbore odloži za 2026. godinu.
Francuska, koja je uz podršku Nemačke i vojno prisutna u Maliju, osudila je ovakvu odluku tamošnjih vlasti. Sve češće se pominje i povlačenje Evropljana iz ove afričke zemlje, a što je otvorilo pitanje ko će popuniti tako nastao vakum.
Naime, izvesno je da se Mali sam ne može izboriti sa islamskim ekstremistički frakcijama. Zaštita Evropljana, samim tim, bila im je neophodna.
Međutim, ta zaštita prevashodno se manifestovala kroz materijalnu pomoći kao i obučavanje oružani snaga Malija. Odnosno imala je indirektan karakter, dok je odlučne vojna podrška izostala.
Pošto pomoć iz Francuske i Nemačke nije bila dovoljna da se ekstremisti poraze, a predsedniku Goiti očigledno smeta insistiranje Evropljana na izborima, lider Malija opredelio se da pronađe podršku na drugoj strani. Tačnije, u tu zemlju pristigli su ruski plaćenici iz kompanije Vagner, koju mnogi zapadni mediji povezuju sa delovanjem ruskih obaveštajno – bezbednosnih struktura. Odnosno, jednostavno rečeno i bez uvijanja, ta privatna vojska smatra se produženom rukom ruske tajne službe.
Vagnerovaci trenutno ne samo da obučavaju oružane snage Malija već su se uključili u direktnu borbu protiv pobunjenika.
Svakako da je ovakvim razvojem situacije stvorena nova geopolitička realnost. Francuski ekonomsko-politički primat u Zapadnoj Africi, inače posledica nasleđa iz kolonijalnog vremena, sada se suočava sa novim izazovom. Sve jačim prisustvom Rusije.
Očigledno da je Kremlj zainteresovan za širenje svog geopolitičkog uticaja i u ovom delu sveta. Kako zbog određene ekonomske koristi, koju bi svakako mogli ostvariti kroz savezništvo sa vladom u Maliju, tako i zbog dobijanja još jednog aduta u trenutnim pregovorima sa Zapadom o novoj geopolitičkoj arhitekturi u Evropi.
Upravo je postojeća situacija u Maliju dobar pokazatelj političke i vojne nemoći EU. Bez jedinstvene bezbednosne i spoljne politike ni jedna evropska zemlja neće sačuvati svoju dominantnu poziciju u sudaru sa Kinom, SAD-om ili Rusijom.
Čak ni u državama gde su decenijama unazad ekonomski i politički dominirale, kao što je Francuska u Maliju. Od stare slave se ne živi, a nesporna je činjenica da su francuske trupe u tu zemlju došle pre skoro deset godina i za svo to vreme, iako su imale odrešene ruke, nisu ostvarile pobedu nad islamistima.
Samim tim, možemo zaključiti da je stanovništvo te siromašne zemlje imalo i previše strpljenja za Evropljane. Poverenje je prokockano, a pučistička vlada je uradila jedino što joj je preostalo. Dala je šansu Rusiji.
Ukoliko Rusi pokažu odlučnost i obezbede pobedu vladinim snagama nad ekstremistima, a sva je prilika da hoće, dodatno će ojačati svoj uticaj u tom delu sveta.
Pozicije Evropljana i generalno Zapada time će biti oslabljene.
Slično, kao i u slučaju američkog povlačenja iz Avganistana, bio bi to mnogo više moralni nego bilo kakav drugi poraz Zapada. Međutim, svakako bi bio bolan i sa dalekosežnim posledicama, koje bi se pre svega odrazile na slabljenje autoriteta Francuske, Evrope i političkog Zapada na globalnom nivou.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
