У недељу, 23. августа 2022. године, одржани су локални избори у четрнаест општина и градова Црне Горе. Јавност у Црној Гори, али и у региону, испратила их је са посебном пажњом, зато што се знало да њихов значај далеко премашује локални карактер.
Наиме, Црна Гора суочава се са перманентном кризом практично од изборног пораза Ђукановићевог ДПС-а још августа 2020. године. Извор те кризе можемо пронаћи у неспремности нових властодржаца у Подгорици да тај историјски тријумф, кроз борбу против криминала и корупције, брзо и ефикасно материјализују. Управо својом пасивношћу, дали су шасу ДПС-у да преживи и константно делује у правцу дестабилизације нових власти.
Намере ДПС-а, биле су одувек јасне. Тежили су да трзавице у новој власти искористе, како би их посвађали, поделили и компромитовали, а затим и почистили са политичке сцене у Црној Гори. Међутим, упркос свим изазовима са којим се нова власт суочавала, упркос свим грешкама које су правили, а није их било мало, те њихове пропусте ДПС није успео да искористи. Разлог за то био је и више него јасан. Већина грађана Црне Горе јасно је заузела став да после више од тридесет година власти, током којих је корупција и криминализације црногорског друштва досегла неслућене размере, ДПС нема право на другу шансу.
Управо ови локални избори у потпуности су потврдили тенденцију, да без обзира на сва дешавања на црногороској политичкој сцени, нешто што представља константу јесте континуиран пад популарности ДПС-а.
Ако је након локалних избора у Никшићу, Цетињу Херцег-новом и било неких дилема, последње гласање све их је развејало.
Од четрнаест општина и градова у којима је бирана нова власт ДПС је у дванаест практично почишћен. Уочи ових избора ДПС је у чак осам од ових четрнаест општина имао владајућу позицију. Како сада ствари стоје Ђукановићева партија може евентуално да очува власт у максимално две локалне средине, Бару и Бијелом пољу. Додуше ни то није сигурно, пошто ће се и у тим локалним самоуправама преговарати о коалицијама које ће их водити. Последњу и пресудну реч у тим местима имаће мањинске странке, које до сада јесу гравитирале ДПС-у, али које ће се након ових избора суочити са дилемом, да ли да своју судбину вежу за „политичког мртваца“ или да успоставе сарадњу са онима који ће и у будуће имати доминантну улогу на црногорској политичкој сцени.
Посебно болан пораз ДПС је доживео у Подгорици, највећем и најважнијем црногорском граду у коме живи готово трећина становника те земље.
Чак и уз најширу коалицију коју су окупили, нису успели да пребаце не 50% колико су очекивали, него чак ни 40%. За то време у Будви и Зети доживели су понижавајуће поразе. У тим општинама Демократски фронт освојио је апсолутну већину.
Након ових локалних избора јасно је да ће се на овом, антиђукановићевском политичком полу у Црној Гори, водити оштра борба за доминацију. Појавила се нова политичка снага под именом „Европа сад“, окупљена око Милојка Спајића и Јакова Милатовића, бивших министара из владе Здравка Кривокапића. Освојили су друго место у Подгорици и највероватније ће дати градоначелника тог града, али забележили су одличне резултате и у другим општинама.
Како сад ствари стоје, Европа сада биће ти који ће покушати да око себе окупе највећи број оних који се изјашњавају као Срби и Црногорци.
Док ће Срби гравитирати махом ДФ-у, а етнички Црногорци ДПС-у и СДП-у, овај део грађана, који су између та два непомирљива пола црногорске политичке сцене, биће они од чијих гласова ће зависити будућа власт. За сада, делује да су се УРА и Демократе у међусобним обрачунима толико компромитовале да су ти „Србоцрногорци“, на које су обе ове политичке опције рачунале, потражиле алтернативу.
Хоће ли Спајић и Милатовић успети да искористе „ветар у леђа“ који су им ови избори дали, односно, хоће ли успети да маргинализују Бечића и Абазовића, од сада ће бити кључно политичко питање у Црној Гори. Позиција ДПС-а свакако више није на пијадесталу важности, јер су ови избори показали да је њихова политичка судбина запечаћена.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Kako je specijalna vojna operacija postala rat?
Преузмите андроид апликацију.
