Srbija će, posle berbe kukuruza, ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona, isto toliko pšenice i oko 100.000 tona suncokreta, a izvoz sada znatno otežavaju logistički problemi, nedostatak transportnih sredstava i njegovi troškovi, rekla je juče direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije” Sunčica Savović.
Ona je izjavila da domaće tržište poljoprivrednih proizvoda deli sudbinu regionalnog i svetskog tržišta žitarica i uljarica, koje je preplavljeno tim proizvodima iz Ukrajine i drugih zemalja, pa je konkurencija velika, a cene su niske.
„U Srbiji su od prošle godine ostale poprilične zalihe pšenice od 1,2 miliona tona, kukuruza, najlošijeg kvaliteta oko 350.000 i suncokreta oko 55.000 tona. Proizvođači su tokom prošle godine zbog političke nestabilnosti i rasta cene kukuruza i pšenice na domaćem tržištu, u jednom trenutku na više od 40 dinara po kilogramu, očekivali da će one nastaviti isti trend, pa nisu žurili sa prodajom”, kazala je Savovićeva.
Dodala je da je od marta do aprila 2022. izvoz bio i zabranjen, a posle toga, do kraja jula, bio je otežan zbog uvedenih kvota, što je nepovratno uticalo na smanjenje likvidnosti u žitarskom sektoru Srbije.
Posledice toga, kako je navela, osećaju svi u lancu, od proizvođača do izvoznika. Najbolja strategija je, prema njenim rečima, oko 30 odsto pšenice i drugih ratarskih proizvoda prodati pred žetvu ili berbu, 30 u žetvi, a na zalihama ostaviti trećinu roda.
Napomenula je da su skladišta preopterećena viškovima robe i da će, posle berbe kukuruza morati da se krene sa prodajom neke od žitarica i uljarica, da bi se ona rasteretila.
Pšenica i kada se nađe tržište, ne može da se izveze zbog logističkih prepreka, transporta i njegove visoke cene ili nedostatka finansijskih sredstava izvoznika da zakupe po 10-20 barži da bi utovarili prekomorski brod za Afriku ili jugoistočnu Aziju.
Majkrosoft bi sledeće godine mogao da predstavi operativni sistem Vindous 12
Preuzmite android aplikaciju.
