Evo zašto ne treba slepo pratiti sve moderne trendove u velnesu.
Ostavite bez glutena, započnite dan čašom tople vode sa limunom i drastično isključite ugljene hidrate, ali se i dalje ne osećate bolje? Za ovo postoji sasvim logično objašnjenje – mnoga odricanja u ime pravilne ishrane i zdravog načina života potpuno su neopravdana.
Otkrivamo 10 apsolutnih mitova koji vam otežavaju život.
Dijeta bez glutena je dobra za zdravlje
Već smo detaljno pisali šta zapravo kriju proizvodi sa oznakom bez glutena. Stroga dijeta bez glutena neophodna je samo za osobe sa celijakijom – patologijom autoimunog sistema, koja se sastoji u netoleranciji određenih proteina – glutena i srodnih avenina i hordeina.
U drugim slučajevima, apsolutno nije potrebno birati posebnu hranu, a uglavnom je „posebna dijeta“ samo počast zdravom načinu života. Slepo prateći trendove, deset odsto Amerikanaca bez dijagnostikovane celijakije već je eliminisalo hranu koja sadrži gluten ili značajno smanjila potrošnju.
Sokovi pomažu u čišćenju tela
Uprkos popularnosti i popularnosti „dijete sa sokovima“, nema dokaza da obećani efekat detoksikacije ima pozitivan efekat na telo. Međutim, industrija raste, sa oko šest hiljada kompanija za proizvodnju sokova i smutija samo u SAD. A do 2025. godine tržište će biti procenjeno na 224 milijarde evra.
Dok su sveže ceđena pića prvi put postala moderna 1970-ih, sokovi su postali popularni tokom protekle decenije. Tome su delimično pomogle i poznate ličnosti koje aktivno promovišu ideju detoksikacije sokova.
Pijte osam čaša vode dnevno
Uprkos brojnim studijama, koje u potpunosti opovrgavaju potrebu da se pije osam čaša vode dnevno, mit i dalje postoji. Ovo uverenje se prvi put pojavilo u članku Nacionalnog istraživačkog saveta 1945. godine. Prema objavljenim nalazima, norma vode za odrasle je 2,5 litara dnevno. Ali najvažnija stvar se ignoriše — ovih 2,5 litara takođe uključuje tečnost iz hrane.
Ugljeni hidrati dodaju kilograme
Veruje se da dijeta bez ugljenih hidrata pomaže u smanjenju težine, ali paradoks je da sami ugljeni hidrati ne dodaju dodatne centimetre. Mit je da nijedna grupa hranljivih materija ne doprinosi debljanju. Štaviše, mnogi naučnici se slažu da su figura i fizički oblik skoro 77 odsto određeni genetikom, objašnjava Lora Tomas.
U stvari, sve je mnogo jednostavnije nego što izgleda – dobijamo na težini kada pojedemo više kalorija nego što sagorevamo.
Šećer je glavni neprijatelj
Trenutno svi nutricionisti prepoznaju šećer kao glavnog neprijatelja. Skoro svaka vrsta ugljenih hidrata koju jedemo, bilo da je u pitanju pšenica, kinoa, mahunarke, banane ili slatki krompir, na kraju se pretvara u glukozu, kritičan izvor energije, posebno ako redovno vežbate. Glukoza je takođe važna za centralni nervni sistem i crvena krvna zrnca.
U telu, skoro svi izvori šećera se percipiraju i na kraju razgrađuju na isti način. Naravno, bolje je jesti hranu sa prirodnim šećerima, poput meda, javorovog ili urminog sirupa i voća, jer sadrži više hranljivih materija.
Ali čak i različiti visoko obrađeni zaslađivači, kao što je beli šećer u razumnim količinama, verovatno neće imati merljiv uticaj na vaše zdravlje. Glavna stvar je da ne jedete previše.
Masti se sagorevaju lokalno
Nažalost, kako pokazuju studije Nacionalnog instituta za zdravlje, anatomski je nemoguće sagorevati masti samo na određenim mestima. Iako se možete fokusirati na jačanje i izgradnju određenih mišića, ne možete ukloniti masnoću lokalno.
Pored toga, vežbe usmerene na jednu mišićnu grupu će imati minimalan efekat na celo telo, jer će biti beznačajne u pogledu utrošene snage i energije. Naime, ovi pokazatelji određuju koliko se uspešno sagorevaju masti.
Uzmite multivitaminski kompleks
Ne postoje ubedljivi dokazi koji bi potvrdili da uzimanje multivitaminskog kompleksa ima pozitivan efekat na zdravlje, osim ako ne sledite uravnoteženu ishranu. Vitamini su grupa supstanci koje su telu potrebne za rast, fizički razvoj i normalno funkcionisanje ćelija. Ali uopšte nije neophodno piti posebne tablete – većina njih se lako provlači kroz hranu.
Neke vežbe pretvaraju masti u mišiće
To je kao da kažete da možete pretvoriti psa u mačku. Masnoća i mišići su potpuno različiti elementi sa sopstvenim funkcijama i svojstvima. Masno tkivo se nalazi ispod kože, ugrađeno između mišića i oko unutrašnjih organa. Mišićno tkivo se nalazi u celom telu. Ujedinjuje ih samo njihov uticaj jedni na druge.
Ljudi sa većim procentom mišićne mase lakše sagorevaju masti i samim tim lakše gube.
Čaša tople vode sa limunom budi probavni sistem
Jedan od najčešćih mitova o lepoti je da započnete dan čašom tople vode sa limunom. Jutarnji napitak obećava da će poboljšati funkcionisanje digestivnog sistema i jetre, uravnotežiti pH nivo u telu, ukloniti otpad i toksine i pomoći vam da smršate. Ali još jednom, nema pravih dokaza o pomenutim prednostima.
Naravno, voda za piće sa limunom je dobra za vas. Citrusi su bogati vitaminom C, folnom kiselinom i kalijumom. Pored toga, limun može da vas podstakne da pijete više tečnosti. A svaka voda, topla ili hladna, pomaže da se izbegne dehidracija i poboljšava varenje.
Trebalo bi da jedete više proteina
Atkinsova dijeta, dijeta sa malo ugljenih hidrata, stekla je posebnu popularnost, od tada je potražnja za bodibildingom počela aktivno da raste. Proteini su neophodni za rast mišića i regeneraciju tela, zbog čega ih svi sportisti toliko vole.
Međutim, neke studije pokazuju da visok unos proteina može ubrzati gubitak kalcijuma iz kostiju, imati negativan uticaj na trudnoću, pa čak i biti opasan po život za osobe sa oboljenjem bubrega ili jetre.
U zavisnosti od toga koliko ste aktivni, vaša ishrana treba da sadrži 10 do 35 procenata proteina, koji se uglavnom dobijaju iz prirodnih namirnica kao što su meso, živina, riba, jaja, orasi ili pasulj.
Upozorenje ruskog psihologa bi trebalo ozbiljno da shvatite – šta se dešava kad udarite dete?
Preuzmite android aplikaciju.
