Uporno visoke cene nafte izazvane napadom Rusije na Ukrajinu mogle bi da smanje za ceo procentni poen privredni rast velikih zemalja u razvoju koje uvoze naftu, kao što su Kina, Indonezija, Južna Afrika i Turska, smatra Indermit Gil, potpredsednik Svetske banke nadležan za ravnomeran rast, finansije i institucije.
Gil je u blogu, objavljenom na veb sajtu Svetske banke, naveo da će rat dodatno ukočiti rast ekonomija u usponu koje već zaostaju s oporavkom od kovid pandemije u odnosu na razvijene zemlje, i koje se bore sa nizom neizvesnosti, počev od problema s dugovima pa do inflacije, prenosi Rojters.
„Rat pogoršava te neizvesnosti na načine koji će se odraziti širom sveta, a štetu će trpeti najugroženiji ljudi. Prerano je reći do koje mere će aktuelni sukob promeniti globalne ekonomske izglede“, dodaje on.
Što se hrane tiče, neke zemlje na Bliskom istoku, centralnoj Aziji, Africi i Evropi u velikoj meri zavise od Rusije i Ukrajine, koje zajedno učestvuju sa više od 20 posto u svetskom izvozu pšenice.
Gil je takođe naveo da procene iz predstojeće publikacije Svetske banke pokazuju da 10-procentno povećanje cena nafte koje traje nekoliko godina može da smanji rast ekonomija u usponu koje uvoze sirovine za desetinu procentnog poena.
Cene nafte su se više nego udvostručile u poslednjih šest meseci.
„Pre nego što je izbio rat (u Ukrajini), predviđalo se da će rast Južne Afrike biti oko 2,0 posto godišnje 2022. i 2023. godine, rast Turske 2,0-3,0 posto, a Kine i Indonezije po 5,0 procenata“, ističe Gil, napominjući da su te prognoze sada dovedene u pitanje.
Preuzmite android aplikaciju.
