Zalihe pšenice u Srbiji i to one koje su stvarni viškovi, iznose oko 800.000 tona i čine 25 odsto ukupnog roda pšenice i ako naša pšenica, koja je sada recimo od ukrajinske skuplja za oko 7,5 dinara po kilogramu, ne bude konkurentna po cenama novu žetvu dočekaćemo sa velikim količinama neprodate pšenice, izjavila je Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije.
“ Dve godine zaredom imali smo izuzetno dobar rod pšenice, 2021. godine rod je bio rekordan više od 3,4 miliona tona, a lane više od 3,2 miliona tona. Iz prethodne godine imali smo zalihe od oko 700.000 tona, godišnje za sve namene na unutrašnjem tržištu potrošimo 1,8 miliona tona pšenice a od jula prošle do februara ove godine smo ukupno izvezli nešto više od 611.000 tona, tako da trenutno zaliha i viškova za izvoiz imamo oko 800.000 tona“, rekla je ona.
Savović je istakla da viškove kojima raspolažemo nemamo gde da prodamo, imajuću i vidu konkurenciju, što ruske i ukrajinske pšenice ali i pšenice iz Bugarske, Rumunije i Mađarske.
„Zalihe nemamo gde da plasiramo posebno imajući u vidu količine koje izlaze iz Ukrajine i koje se transportuju crnomorskim koridorom u okviru sporazuma koji je nedavno produžen između Rusije i Ukrajine, prema nekim izvorima na 60 a prema nekim na 120 dana. O koliko god dana da je reč to svakako pokriva period do naše sledeće žetve, što znači da su za našu pšenicu na zalihama veoma male šanse da se ima gde plasirati po sadašnjim cenama“, navela je sagovornica.
Istakla je da koliko god se te cene ovde činile niskim, dok ne budemo bili cenovno konkurentni nećemo moći da izvezemo zalihe pšenice.
Govoreći o stanju roda i zaliha kukuruza, Savović je navela da trenutne zalihe iznose oko 600.000 tona ili 13 odsto roda.
„Drugu godinu zaredom imali smo loš rod kukuruza ali on je prošle godine zaista bio desetkovan u odnosu kako na desetogodišnji prosek proizvodnje tako i u odnosu na godinu dana ranije. Rod kukuruza lane je iznosio 4,65 miliona tona i bio je za 27,5 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnje a u odnosu na 2021. godinu za 23 odsto“, rekla je ona.
Prema njenim rečima imali smo prenesene zalihe od 380.000 tona, koje su ostale zbog ograničenja i zabrane izvoza dok godišnje trošimo oko 3.9 miliona tona.
„Izvoz kukuruza je bio više nego simboličan od početka tržišne godine pa smo od 1. oktobra do kraja februara izvezli samo 268.500 tona, što znači da sa kompletno pokrivenim domaćim potrebama do novog roda, za izvoz imamo oko 600.000 tona“, rekla je Savović.
Preuzmite android aplikaciju.
