Залихе пшенице у Србији и то оне које су стварни вишкови, износе око 800.000 тона и чине 25 одсто укупног рода пшенице и ако наша пшеница, која је сада рецимо од украјинске скупља за око 7,5 динара по килограму, не буде конкурентна по ценама нову жетву дочекаћемо са великим количинама непродате пшенице, изјавила је Сунчица Савовић из Удружења Жита Србије.
“ Две године заредом имали смо изузетно добар род пшенице, 2021. године род је био рекордан више од 3,4 милиона тона, а лане више од 3,2 милиона тона. Из претходне године имали смо залихе од око 700.000 тона, годишње за све намене на унутрашњем тржишту потрошимо 1,8 милиона тона пшенице а од јула прошле до фебруара ове године смо укупно извезли нешто више од 611.000 тона, тако да тренутно залиха и вишкова за извоиз имамо око 800.000 тона“, рекла је она.
Савовић је истакла да вишкове којима располажемо немамо где да продамо, имајућу и виду конкуренцију, што руске и украјинске пшенице али и пшенице из Бугарске, Румуније и Мађарске.
„Залихе немамо где да пласирамо посебно имајући у виду количине које излазе из Украјине и које се транспортују црноморским коридором у оквиру споразума који је недавно продужен између Русије и Украјине, према неким изворима на 60 а према неким на 120 дана. О колико год дана да је реч то свакако покрива период до наше следеће жетве, што значи да су за нашу пшеницу на залихама веома мале шансе да се има где пласирати по садашњим ценама“, навела је саговорница.
Истакла је да колико год се те цене овде чиниле ниским, док не будемо били ценовно конкурентни нећемо моћи да извеземо залихе пшенице.
Говорећи о стању рода и залиха кукуруза, Савовић је навела да тренутне залихе износе око 600.000 тона или 13 одсто рода.
„Другу годину заредом имали смо лош род кукуруза али он је прошле године заиста био десеткован у односу како на десетогодишњи просек производње тако и у односу на годину дана раније. Род кукуруза лане је износио 4,65 милиона тона и био је за 27,5 одсто мањи у односу на десетогодишњи просек производње а у односу на 2021. годину за 23 одсто“, рекла је она.
Према њеним речима имали смо пренесене залихе од 380.000 тона, које су остале због ограничења и забране извоза док годишње трошимо око 3.9 милиона тона.
„Извоз кукуруза је био више него симболичан од почетка тржишне године па смо од 1. октобра до краја фебруара извезли само 268.500 тона, што значи да са комплетно покривеним домаћим потребама до новог рода, за извоз имамо око 600.000 тона“, рекла је Савовић.
Преузмите андроид апликацију.
