У част постављања првог амбасадора Републике Србије у Републици Суринам (са седиштем у Вашингтону), требало би се укратком упознати са овом државом.
Република Суринам налази се у северном делу Јужне Америке. Излази на Атлантски океан, а уз матични континет део је карипске заједнице држава (CARICOM). Са површином од 163.820 km 2 , Суринам је два пута већи од Србије. Ипак, ово је најмања држава Јужне Америке. По последњим проценама ова држава има око 615.000 становника. Пре доласка Европљана, овде су живела домородачка племена Араваки, Калина и Суринен. По овим последњим, Суринам и носи данашње име. Први од Европљана је ово острво посетио Кристифор Колумбо 1498. године. Од 1667. године је холандска колонија (Холандска Гвајана) до 1954. када је територија Суринама добила пуну аутономију.
Потпуну независност и међународно признање Суринам је добио 1975. године.
Већи део популације живи у северном низијском делу државе, уз обалу Атлантског океана. У главном граду Парамарибу живи половина становништва земље. Јужни део државе је део морфолошке целине Гвајанског штита. Овде се налази и највиши врх Суринама, на планини Јулијанатоп (1286 m). Јужни део државе се састоји од тропских кишних шума и ретко насељених савана дуж границе са Бразилом. Око 90% територије Суринама је покривено овом вегетацијом, што је светски рекорд. Суринам има веома топлу тропску климу.
Око 28% становништва чине Индуси, чији су се преци доселили из Индије у ове крајеве у другој половини XIX века. Око 22% становништва чине Маруни, потомци робова из Африке. Скоро у истом толиком уделу су заступљени и Креоли, потомци Европљана, а сада у расној групи мулата. Ако погледамо религијску припадност, скоро половина становништва су хришћани (равномерно расподељени на протестанте и католике), док припадника хиндуизма има скоро четвртина.
Ово је једна од две државе Јужне Америке (уз Гвајану) у којој се вози левом страну у саобраћају. Око 60% становништва говори холандским језиком као матерњим. Ово је службен језик у земљи. Остатак становништва примарно говори араваки и енглеским језиком.
Застава Суринама у средини има жуту звезду која симболизује јединство државе, златну будућност и дух који је спреман да се жртвује за те циљеве. Зелена боја на застави симболизује џунгле и пољопривредно земљиште, бела боја је симбол правде и слободе, док је црвена боја симбол напредног духа нације.
Традиционална кухиња у Суринаму се базира на пилетини и пиринчу. Због повољне климе, у приморским деловима државе могуће су и две жетве пиринча годишње.
На атлантској обали Суринама и данас делују пирати. Око 70% становништва живи на граници сиромаштва. Обавезно школовање траје од 6. до 12. године живота. Ученици се лако распознају јер су у основним школама обавезне школске униформе са зеленим кошуљама, док су у средњим школама те кошуље плаве боје.
Партнери ступају у брак око 20. године живота. Интересантно је да је ступање у брак до 30. године живота дозвољено само уз писмену дозволу родитеља.
Дипломатски односи између СФР Југославије и Суринама су успостављени одмах по примању те државе у Уједињене нације. Суринам је 2015. године гласао против примања тзв. Косова у УНЕСКО. Иако је у јулу 2016. године ова држава признала. тзв. Републику Косово, већ идуће године (октобра 2017. године) је повукла признање и била једна од првих држава која се одлучила на тај потез.
Аутор: др Растислав Стојсављевић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде:
Rastislav Stojsavljević: Antigva i Barbuda – Ostrva večnog leta
Преузмите андроид апликацију.
