Почетна > Блог
Блог Свет

Растислав Стојсављевић: Антигва и Барбуда – Острва вечног лета

У данима када је исписана дипломатска историја између Србије и Антигве и Барбуде и наша држава поставила првог амбасадора у овој карипској земљи, требало би се мало боље упознати са географским простором ова два острва.
Фото: Градске инфо

Антигва и Барбуда је држава која се састоји из два већа острва: јужнијим Антигвом и севернијим Барбудом. Поред два већа, постоји и мноштво мањих острва од којих су најзначајнији Редондо и Острво птица. Иако је Србија успоставила своје дипломатске односе са овом државом 2018. године, она је чланица Уједињених нација од 1981. када је добила пуну независност од британске круне.

Антигва и Барбуда се налази на додиру Карипског мора и Атлантског океана, у делу Малих Антила које носе назив Заветринска острва.
Фото: resortgraphicsllc.com

Тај регион носи назив услед његове релативне заштићености од пасатских ветрова са истока. Држава има тропску климу током читаве године.

Држава за коју је већина нашег становништва чула једино приликом свечаног отварања олимпијских игара, по најновијим проценама има око 100.000 становника. Са површином од 443 km2, може се упоредити са општином Трстеник. Острво Антигва је веће са 280 km2 (као општина Србобран), док Барбуда има површину од 160 km2 (као општина Темерин). Главни град је Сент Џонс, док је највећи Кодрингтон.

Острво Антигва је открио Кристифор Колумбо на свом другом путовању, 1493. године и назвао их Санта Марија ла Антигва по једној цркви у Ваљадолиду у Шпанији.

Ова острва су колонизовали Британци век и по касније. „Антигва“ на шпанском значи „древни“ и подсећа на урођеничко племе Араваки које је насељавало ове просторе по првом доласку Европљана. „Барбуда“ на шпанском језику значи „брадати“, а име је добило по длакавим стаблима смокве које расту на овом острву.

Урођеничко становништво страдало је у додиру са Европљанима, пре свега због болести на које нису били имуни, као што су велике богиње. Од најранијих дана на ово острво су стизали црни робови из Западне Африке. Са овом праксом се коначно престало 1833. године, када је ропство укинуто у Великој Британији. Услед тога, чак 87% становника ове државе су потомци афричких робова.

Званични језик је енглески, иако доста становника говори и антигванским креолским и барбудским језиком. Ова два језика су слична, али ипак постоје разлике.

Најважнија привредна грана је туризам. Годишње ову државу посети око 700.000 туриста.

Национални спорт је крикет. Сваког августа се одржава музички фестивал са локалном музиком, али и „сока“ и „калипсо“ музиком са Тринидада и Тобага чија култура има овде велики утицај. Највиши врх (402 m) се налази на Шекерли планинама. До 2009. године је носио назив Боги, да би те године 4. августа променио назив у Врх Обама, по тадашњем 44. америчком председнику, Бараку Обами. Указ о промени назива је потписан на Обамин 48. рођендан.

Фото: upload.wikimedia.org

Ова држава носи назив и „држава са 365 плажа“ с обзиром на мноштво прелепих предела који су одлични развој купалишног туризма. Званична валута је источнокарибски долар. На Барбуди постоје прелепе розе плаже. Неке од њих су дуге и по 8 km. Своју розе боју дугују великом броју разбијених корала на обали. Национално јело је врста паленте која се назива фунџи (енг. fungie).

Истополни бракови су забрањени у овој држави под претњом од чак 15 година затвора! Овај закон је ступио на снагу 1995. године и LGBT популацији је забрањено да служи војску, усваја децу, а чак и да буду сурогат мајке.

На овим острвима нема река, али зато има змија у изобиљу. Посебно богат диверзитет се налази на Oстрву птица. У септембру 2017. године ураган Ирма је протутњао острвом Барбуда и уништио 95% имовине. Ипак, око 1.200 становника овог острва је на време евакуисано па је било свега неколико људских жртава.

Република Србија ће у част новог поглавља дипломатских односа са овом државом, обезбедити стипендије за школовање студената са Антигве и Барбуде на универзитетима у Србији. Нека је дуговечно!

 

Аутор: др Растислав Стојсављевић

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде

Rastislav Stojsavljević: “Gelasenhejt Amiša”

Преузмите андроид апликацију.