Početna > Svet
Blog Svet

Srđan Graovac: Rama i Kurti – Dva koncepta nacionalne politike

Verbalni sukob albanskog premijera Edija Rame i premijera privremenih institucija u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji Aljbina Kurtija izazvao je veliku pažnju, ali i iznenađenost najvećeg dela srpske javnosti.
Foto: Gradske info

Međutim, svako ko iole poznaje albansku političku scenu, kako na Kosmetu tako i u Albaniji, svestan je da između ova dva lidera već godinama postoji visok stepen netrpeljivosti. Razlog za to možemo pronaći u dijametralno suprotnim konceptima vođenja nacionalne politike Albanaca.

Kurtijev koncept nacionalne politike

Aljbin Kurti je zagovornik beskompromisne borbe za ostvarenje najvažnijeg nacionalnog ideala, stvaranja „velike“ ili kako to Albanci neretko kažu „prirodne Albanije“.

Čitav njegov politički rad podređen je tom planu, pa samim tim nije ni čudno što Kurti konstantno podriva pregovore sa Beogradom. Svaki eventualni kompromis Beograda i Prištine isključio bi mogućnost formiranja Velike Albanije, a to bi za Kurtija bilo ravno nacionalnoj katastrofi.

Zato on, čak i po cenu negodovanja albanskih zapadnih saveznika, istrajava na svojoj politici opstrukcije pregovaračkog procesa uz kategorično odbijanje da se priključi regionalnoj inicijativi iza koje stoje Srbija, Severna Makedonija i Albanija, Otvoreni Balkan.

Kurti je svestan da ta inicijativa daje snažan podstrek ekonomskoj i svakoj drugoj saradnji u regionu. Brisanje granica omogućiće lakši protok robe, ljudi i kapitala. Nedvosmisleno će relaksirati zategnute međunacionalne odnose na Balkanu, a posebno između Srba i Albanaca.

Kurti to doživljava kao smrtonosni udarac za svoju politiku, jer njemu nikako ne odgovara slabljenje tenzija i pomirenje, već suprotno, napetost i sukobi.

Samo tako on pred zapadnim silama može da promoviše svoju političku agendu utemeljenu na tome da je suživot Srba i Albanaca nemoguć, da je neophodno povući čvrste granice između tih naroda i da je stvaranje Velike Albanije jedini način da se problem Kosova i Metohije reši.

Zarad tog cilja Kurti je spreman da podstiče međuetničke sukobe na Kosmetu i u nedogled čitav region čini taocem svojih planova. Lidera Samoopredeljenja ne interesuje previsoka cena takve politike i to što će je skupo platiti ne samo Srbi već i njegovi sunarodnici.

Sada je već postalo i više nego očigledno da je za njega to ceh koji albanski nacionalni korpus mora da plati, ukoliko želi da ostvari svoj velikonacionalni san.

Ramin koncept nacionalne politike

Edi Rama, sa druge strane, ima potpuno drugi koncept albanske nacionalne politike. I da se ne zavaravamo, nije Rama manje nacionalista od Kurtija, daleko od toga, ali je i te kako svestan da ideja Velike Albanije nema podršku međunarodne zajednice.

Samim tim, on nije spreman da troši energiju na politiku koja traži velike žrtve, a na koncu neće dovesti do realizacije nacionalnog sna. Upravo zato albanski premijer prihvata inicijativu Otvoreni Balkan, jer je duboko svestan da to ide u korist ne samo Srba već i Albanaca.

Realizacijom tog regionalnog projekta, ukloniće se barijere između svih naroda na jugoistoku Evrope. Vekovni san Albanaca, o životu u jedinstvenoj nacionalnoj državi, time će na svojevrstan način biti amortizovan. Odnosno, ideja Velike Albanije se neće realizovati, ali će se ukloniti granice koje dele njegove sunarodnike. Istovremeno to će ubrzati ekonomski razvoj celokupnog regiona, podićiće se standard života svih, pa i Albanaca, što je u datim okolnostima, za Ramu, čist benefit.

Obračun dve vizije budućnosti

Zato tinjajući sukob između Rame i Kurtija nije isključivo lične prirode i ne predstavlja borbu za dominaciju u albanskom etničkom korpusu. Doduše, ima i toga, ali ponajmanje.

Suštinski ovo je obračun dve vizije budućnosti odnosno, dva koncepta nacionalne politike. Jedan je Kurtijev, on je agresivan, usko nacionalan, sebičan i politikanski, a drugi je Ramin pragmatičan, kooperativan i državnički.

Za ceo region, pa i Albance, svakako bi bilo bolje da prevagu odnese Ramin koncept.

Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde.

 

Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.

 

Preuzmite android aplikaciju.