Вербални сукоб албанског премијера Едија Раме и премијера привремених институција у јужној српској покрајини Косову и Метохији Аљбина Куртија изазвао је велику пажњу, али и изненађеност највећег дела српске јавности.
Међутим, свако ко иоле познаје албанску политичку сцену, како на Космету тако и у Албанији, свестан је да између ова два лидера већ годинама постоји висок степен нетрпељивости. Разлог за то можемо пронаћи у дијаметрално супротним концептима вођења националне политике Албанаца.
Куртијев концепт националне политике
Аљбин Курти је заговорник бескомпромисне борбе за остварење најважнијег националног идеала, стварања „велике“ или како то Aлбанци неретко кажу „природне Албаније“.
Читав његов политички рад подређен је том плану, па самим тим није ни чудно што Курти константно подрива преговоре са Београдом. Сваки евентуални компромис Београда и Приштине искључио би могућност формирања Велике Албаније, а то би за Куртија било равно националној катастрофи.
Зато он, чак и по цену негодовања албанских западних савезника, истрајава на својој политици опструкције преговарачког процеса уз категорично одбијање да се прикључи регионалној иницијативи иза које стоје Србија, Северна Македонија и Албанија, Отворени Балкан.
Курти је свестан да та иницијатива даје снажан подстрек економској и свакој другој сарадњи у региону. Брисање граница омогућиће лакши проток робе, људи и капитала. Недвосмислено ће релаксирати затегнуте међунационалне односе на Балкану, а посебно између Срба и Албанаца.
Курти то доживљава као смртоносни ударац за своју политику, јер њему никако не одговара слабљење тензија и помирење, већ супротно, напетост и сукоби.
Само тако он пред западним силама може да промовише своју политичку агенду утемељену на томе да је суживот Срба и Албанаца немогућ, да је неопходно повући чврсте границе између тих народа и да је стварање Велике Албаније једини начин да се проблем Косова и Метохије реши.
Зарад тог циља Курти је спреман да подстиче међуетничке сукобе на Космету и у недоглед читав регион чини таоцем својих планова. Лидера Самоопредељења не интересује превисока цена такве политике и то што ће је скупо платити не само Срби већ и његови сународници.
Сада је већ постало и више него очигледно да је за њега то цех који албански национални корпус мора да плати, уколико жели да оствари свој великонационални сан.
Рамин концепт националне политике
Еди Рама, са друге стране, има потпуно други концепт албанске националне политике. И да се не заваравамо, није Рама мање националиста од Куртија, далеко од тога, али је и те како свестан да идеја Велике Албаније нема подршку међународне заједнице.
Самим тим, он није спреман да троши енергију на политику која тражи велике жртве, а на концу неће довести до реализације националног сна. Управо зато албански премијер прихвата иницијативу Отворени Балкан, јер је дубоко свестан да то иде у корист не само Срба већ и Албанаца.
Реализацијом тог регионалног пројекта, уклониће се баријере између свих народа на југоистоку Европе. Вековни сан Албанаца, о животу у јединственој националној држави, тиме ће на својеврстан начин бити амортизован. Односно, идеја Велике Албаније се неће реализовати, али ће се уклонити границе које деле његове сународнике. Истовремено то ће убрзати економски развој целокупног региона, подићиће се стандард живота свих, па и Албанаца, што је у датим околностима, за Раму, чист бенефит.
Обрачун две визије будућности
Зато тињајући сукоб између Раме и Куртија није искључиво личне природе и не представља борбу за доминацију у албанском етничком корпусу. Додуше, има и тога, али понајмање.
Суштински ово је обрачун две визије будућности односно, два концепта националне политике. Један је Куртијев, он је агресиван, уско националан, себичан и политикански, а други је Рамин прагматичан, кoоперативан и државнички.
За цео регион, па и Албанце, свакако би било боље да превагу однесе Рамин концепт.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде.
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
