Nekada je odeća bila jednostavno način da se zaštitite od sunca, prašine ili hladnoće. Drugim rečima, bila je neophodna za opstanak. Malo po malo, ljudi su počeli da je koriste da bi sebi olakšali svakodnevni život dodavanjem elemenata, kao što su, na primer, džepovi. Ali od tada su prošle hiljade godina. Danas odeća više ne služi samo preživljavanju ili praktičnosti, već izražava ličnost onoga ko je nosi. Stil je izraz našeg ukusa, socioekonomskog statusa i jedinstvenosti – a ponekad i naše želje da se uklopimo sa okolinom.
Bez obzira koliko se to može smatrati „površnim“ ili „beznačajnim“, naša odeća je često jedini faktor koji određuje sliku koju drugi o nama oblikuju.
Većinu vremena to nije nešto što se radi svesno. Naš mozak je naučio da beleži informacije iz onoga što vidi i uporedi ih u deliću sekunde sa ostalima koje je sačuvao, baš kao što bi to uradio računar kada bismo od njega tražili da pronađe nešto specifično u nizu datoteka.
Rezultat je da mi donosimo automatske zaključke o ličnosti druge osobe na osnovu njenog držanja tela, slike njene kose i, pre svega, njene odeće. I na kraju možemo da odredimo da li je neko samouveren ili nesiguran, konzervativan ili progresivan, strog ili opušten, samouveren ili lakoveran samo gledajući njegov stil.
Ako je tačno da naš izgled može da dovede do zaključaka o našoj ličnosti, čak i zaključaka koji nam se ne sviđaju ili od kojih imamo koristi, zašto se onda ne bismo „pretvarali“ da smo nešto drugačiji menjajući odeću?
U teoriji, žena bi se mogla osećati i izgledati izazovnije ako se odluči za par visokih potpetica, ili muškarac projektuje ozbiljniji profil noseći moderno odelo.
U poslednjoj deceniji u SAD se razvila nova oblast psihologije, modna psihologija. Stručnjaci koji se time bave savetuju ljude koji žele da usvoje stil koji daje bolju sliku o sebi spolja, ali i kompanije da izaberu idealne radne uniforme za svoje osoblje.
– Radna uniforma govori mnogo o kompaniji koju predstavlja. Ona može učiniti da se osoba koja stoji preko puta zaposlenog koji je nosi oseća opuštenije, zadovoljnije i još spremnije da obavi kupovinu – kaže Don Karen, sada psiholog, bivši model i pionir u ovoj oblasti.
Ali, s druge strane, „gotovo je nemoguće pobeći od svojih osobina i obući se u nešto potpuno drugačije od onoga što jeste“, komentariše modni psiholog Anabel Maldonado i dodaje: „Na jeziku psihologije to se zove “ kognitivna disonanca“ i zato se ponekad čini da nas odeća nosi ili prenosi poruku da je sve što želimo je da odemo kući i presvučemo se“.
U knjizi Mind What You Wear: The Psychology of Fashion otkrili smo neke veoma zanimljive činjenice koje će vas sigurno naterati da poverujete da je pitanje „šta da obučem danas?“ mnogo važnije nego što mislite:
– Ljudi koji idu na svoje radno mesto obučeni kao rukovodioci imaju veće šanse da brže budu unapređeni na više pozicije.
– Veća je verovatnoća da će muškarac pozvati ženu da izađe kada ona obuče crveno.
– Veća je verovatnoća da će džogeri pozdraviti drugog trkača koji prolazi ako nose sličnu odeću.
– Skloni smo da držimo veću distancu kada su oko nas ljudi koji su neobično ili staromodno obučeni.
– Žena koja se prijavljuje za posao ima veću verovatnoću da ga dobije ako je obučena u androginom stilu nego ako je njen izgled previše ženstven.
– Ukus u odeći je prvo što muškarci primećuju kod žena. Oni, opet, obraćaju pažnju prvo na lice, a posebno na osmeh i oči.
– Većina žena nosi manje od polovine odeće koju poseduju.
– Kada nosimo odeću koja nam se dopada, automatski se osećamo manje stresno i optimističnije.
Preuzmite android aplikaciju.
