Алмашка црква, односно храм Света Три јерарха Српске православне цркве, без сумње, најзначајнији је објекат у Алмашкој улици.
Прву цркву у Алмашком крају подигли су досељеници из села Аламаш. Црква је сазидана од лошег материјала, прућа, дасака, трске и блата, онако како су сиромашни житељи били у могућности, али са пуно љубави.
Жеља становника Алмашког краја да имају највећу цркву потиче још од става првих Новосађана који су се још онда делили по крају у ком живе.
Наиме, они који су живели од тадашњег Дунавског моста према Саборној цркви и даље према Темеринском путу били су у центру града и сматрали су себе за господу, а Алмашане и остале за паоре и нижу класу. Желећи да своју вредност, оданост и љубав према свом крају и цркви докажу новосадској господи, онима који су у то време већ увелико саградили нову Саборну, Николајевску, Успенску и Јовановску цркву, Алмашани су одлучили да саграде највећу цркву у граду.
Нова црква грађена је око старе у којој се и даље богослужило, све док послови око изградње нове цркве нису завршени. Тек тада је стари храм срушен, материјал изнет, после чега је нова Алмашка црква освећена 1797. године.
Ова црква која стоји и данас, је била оштећена у бомбардовању 1849. године, па је кров торња у обнови добио необичан облик и јединствен облик.
Алмашка улица је и тада водила до Аламшке цркве, а око цркве је било гробље, као и око свих осталих цркава у граду.
Алмашка црква препуна је симбола, а изнад самог улаза у храм налази се икона Света Три јерарха, заштитника људи и животиња од мраза, хладних и “злих” ветрова.
Света Три јерарха су светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а сваки од њих има посебно свој дан празновања у месецу јануару. Василије Велики слави се 1. јануара (по црквеном календару), Григорије Богослов 25. јануара (по црквеном календару) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном календару).
За време цара Алексија Комнина установљен је заједнички празник ова три свеца, а Српска православна црква га прославља 30. јануара по црквеном, а 12. фебруара по грегоријанском календару.
Света Три јерарха је код Срба и крсна слава, а славе га и многи манастири и цркве. За овај празник везано је веровање да какви ветрови буду дували тог дана, прогнозира се какво ће време бити у току године. Уколико ветар дува с југа, година ће бити добра и богата, ако буде дувао “северац” година ће бити лоша са хладним временом. Источни ветар доноси несташице а западни благодат, бар што се тиче рибе и млека. Ако тог дана не буде ветра, то се сматра добрим знаком, јер ће тада година бити весела и богата.
У самој цркви налази се икона „Богородице са Христом“, дело нашег прослављеног сликара Уроша Предића. Занимљива је контраверза везана за ову икону.
Наиме, наручилац иконе била је гђа Анка Пајевић, а како је икона била превише реалистична и није се уклапала у канонске принципе, јавило се велико незадовољство међу парохљанима. Додатно „уље на ватру“ долила је тврдња да је лик богородице урађен по лику ктиторке гђе Пајевић.
Друга занимљивост везана за ову цркву је да су пред Први светски рат, Аустријанци током рата, скинули сва звона са ове цркве и претопили у топове. Нова звона су купљена и изливена тек 1928. године.
Ову цркву, смештену у мирном Алмашком крају би обавезно требали посетити, ако до сада нисте, јер представља право културно благо.
Преузмите андроид апликацију.
