Уврежено мишљење да превише добрих ствари није добро, увукло се чак и у астробиологију и економију. Сада „напада“ и слободно време. Амерички стручњаци открили су да иако ниво субјективног осећаја благостања у почетку расте са повећањем слободног времена, то не значи да ће више слободног времена донети већи осећај задовољства.
Кључ је умерена количина слободног времена, поручују амерички стручњаци. „Открили смо да је превише слободног времена повезано са нижим осећајем благостања због недостатка осећаја продуктивности и сврхе“, објашњава др Мариса Шариф, коауторка студије спроведене на Универзитету у Пенсилванији.
Мариса Шариф и њен тим, у стручном часопису Journal of Personality and Social Psychology, наводе да су анализирали резултате два опсежна истраживања, у којима је учествовало више од 35.000 испитаника, преноси Гардијан.
Једно истраживање била је анкета о коришћењу времена у САД, која је спроведена 2012. и 2013. године и учесници су наводили детаљно шта су радили у протекла 24 сата.
Након анализе ставова о томе које се активности „рачунају“ као слободно време, а затим време које учесници проводе у тим активностима, истраживачки тим је утврдио да, иако субјективан осећај благостања расте са количином слободног времена, тај ефекат траје два сата, али почне да опада када пређе пет сати током дана.
С друге стране, подаци Националне студије о трансформацији радне снаге, спроведене између 1992. и 2008. године, открили су да након одређеног тренутка већа количина слободног времена више није доводила до већег осећаја благостања. Осећај није растао, али није ни опадао, вероватно зато што је мали број учесника пријавио да има више од пет сати слободног времена дневно.
Анкета о коришћењу времена потврдила је да је важан и начин на који људи проводе своје слободно време.
Обиље времена проведеног у самосталним и непроизводним активностима имало је негативан учинак на осећај благостања, док време потрошено на социјализацију или продуктивне активности није.
Тим је затим извео два онлајн експеримента, са 2.565 учесника у једном и 4.046 у другом, са циљем да се провери да претходни закључци нису резултат неспретног одабира испитаника који се боре са депресијом или који имају исувише слободног времена.
У оба случаја, од учесника се тражило да замисле унапред одређени период слободног времена и шта би радили с њим, при чему је једна анкета посебно разматрала да ли је време потрошено на смислене и продуктивне активности, или „бачено“.
Научни тим открио је да више слободног времена није нужно боља опција ако се узме у обзир замишљени осећај благостања, стреса или продуктивности.
Аутори студије наводе да је закључак да људи који сматрају да имају премало слободног времена не би требало да одбаце све своје обавезе, већ би уместо тога требало да покушају да пронађу неколико слободних сати дневно.
У међувремену, они са празним распоредом треба да покушају да пронађу активности које ће имати сврху, било да је реч о дружењу са породицом, пријатељима, комшијама или неким продуктивним занимацијама.
Ендру Освалд, професор економије и бихевиоралних наука на Универзитету Ворвик, који није био укључен у студију, оценио је позитивно резултате истраживања.
„Ово је вредна студија јер пружа разне врсте статистичких доказа за врло интуитивну идеју: људска бића воле да имају слободно време – за дружење, кућне послове, хобије, али и да га имају превише“, поручио је професор Освалд.
Преузмите андроид апликацију.
