Izjava zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta Gabrijela Eskobara na “To Be Secure“ Forumu u Bečićima, potvrdila je da SAD neće sprečavati eventualni ulazak DF-a u rekonstruisanu Vladu Crne Gore, zapanjujuće jasno i nedvosmisleno.
Na taj način je izbijen iz rukava jedan od ključnih argumenata DPS-a i URE, da predstavnici DF-a ne smeju ući u vlast, jer to ne žele stranci. I to izbijen na kakav način!
I prva i druga familija Crne Gore su sve nade polagali upravo u Amerikance i to konkretno u Bajdenovu administraciju. Za njih su avgustovski izbori jedna noćna mora iz koje će ih probuditi veliki i moćni zaštitnik i ili ostaviti u sedlu (maštaju Đukanovići) ili postaviti u sedlo (priželjkuju Perovići).
No, Eskobar ih je vratio u realnost na način na koji to niko od njih nije ni očekivao, ni naslućivao.
A zašto?
Mišljenja sam da se stav Eskobara može tumačiti kao veoma pozitivan iskorak za srpske političke interese u Crnoj Gori. On nijednom nije izjavio da Mandićev Demokratski front, kao legitimni politički predstavnik srpskog naroda, ne sme biti deo Vlade Crne Gore. A upravo to su od njega i Milo i Miško očekivali, svaki vođen svojim željama.
Eskobarova izjava izbija jedan od argumenata koji su DPS i URA smatrali da imaju, a zbog kojeg je DF trebalo onemogućiti da bude izvršna vlast u Crnoj Gori. Oni očigledno ne shvataju da Amerika ne može da zauzima takav stav u svojoj zvaničnoj politici. Da to nije činila i neće činiti, osim kada konsenzusom velike četvorke (Bela kuća, Stejt department, Kongres, Pentagon) neki faktor oceni kao neprijateljski.
Time se i Dritanu Abazoviću izbija jedan od ključnih „argumenata“ koji je glasio da DF ne sme da uđe u Vladu jer to ne žele moćni stranci.
Analizirajući Eskobarov istup, obratimo posebnu pažnju na rečenicu u kojoj on pravi distinkciju između srpskih i ruskih nacionalnih interesa. Očito, srpske političke snage u Crnoj Gori, Eskobar jasno ne doživljava kao eksponente ruskog uticaja, niti vide srpske političke stranke u Crnoj Gori na isti način, kao što su mnogi iz bivše i sadašnje vlasti u Podgorici želeli da ih predstave.
Činjenica je da Eskobar nije želeo unapred optužiti srpski politički faktor i stranke u Crnoj Gori kao nekakve eksponente ruskog uticaja. Zapravo, nešto što je minus za Mila Đukanovića, DPS i njihovu mašineriju, jeste da su oni takvim kapricioznim i tendenciozno postavljenim pitanjima želeli izjednačiti Beograd i Moskvu, pa time srpske političare u Crnoj Gori staviti na američku crnu listu, pa im na silu zabraniti da konzumiraju demokratski izraženu volju građana.
Ovakva Eskobarova akcija govori da SAD nemaju nameru da se tako ponašaju, što je trajna, kvalitativna promena vašingtonske politike u ovom delu Evrope.
Osvrnimo se na ovom mestu i na stavove DPS-a i URE, koji su ponekad prilično bizarni.
Deklarativno se zalažu za nezavisnu Crnu Goru, a sa druge strane se ispostavlja da traže u kontinuitetu podršku stranaca za neke svoje političke akcije. Onda se postavlja pitanje da li su oni zaista za nezavisnu Crnu Goru ili su samo za Crnu Goru nezavisno od srpskog uticaja.
To nikako nije dobro. Nije, jer ona treba da bude država svih njenih građana bez obzira na nacionalnu pripadnost. Srpski faktor, ni država Srbija, ni političke partije sa srpskim predznakom u Crnoj Gori, ne dovode u pitanje crnogorsku državnost ni u jednom momentu.
Zašto SAD žele korektan odnos sa srpskim faktorom?
Zato što odlično procenjuju da je Srbija sa Aleksandrom Vučićem na čelu mnogo ozbiljniji subjekt u međunarodnim odnosima, nego li što je to ikada u svojoj prošlosti bila.
Manevarski prostor za srpski politički faktor je sužen dolaskom Džoa Bajdena na vlast. Međutim, nakon bezmalo godinu dana od američkih izbora, nije došlo do nekih drastičnih promena u odnosima između SAD i Srbije, pogotovo ne na našu štetu.
Amerikanci će se truditi da uspostave korektne odnose, koliko je to moguće, sa srpskim faktorom. Oni znaju da je Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem država koja je mnogo ozbiljniji subjekt u međunarodnim odnosima, nego li što je to bila u poslednjoj deceniji prethodnog i prvoj deceniji ovog veka.
Odnosi Amerikanaca i Rusa i njihov antagonizam je trajna kategorija i mi Srbi treba da gledamo šta je naš interes u svemu tome.
Rusija je naš saveznik, država koja nas u mnogo čemu pomaže i mi ne želimo svom prijatelju nikada da uskraćujemo našu podršku i zabijamo nož u leđa. Sa druge strane, Amerikanci su naši stari saveznici sa kojima smo imali suštinska nerazumevanja u poslednjoj deceniji prošlog veka i posledice tih sukoba traju i danas.
Nama je apsolutno u interesu da imamo što je moguće bolje odnose sa Amerikancima iz tri razloga.
Reč je o jedinoj svetskoj super-sili.
Reč je o sili koja je sveprisutna u ovom regionu.
Reč je o državi sa kojom smo po brojnim parametrima kompatibilniji nego što to nekada mislimo.
Autor: Predrag Rajić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Predraga Rajića možete pročitati ovde
Preuzmite android aplikaciju.
