Почетна > Блог
Блог

Предраг Рајић: Поуке из Ескобарових порука

Изјава заменика помоћника секретара у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт департмента Габријела Ескобара на “To Be Secure“ Форуму у Бечићима, потврдила је да САД неће спречавати евентуални улазак ДФ-а у реконструисану Владу Црне Горе, запањујуће јасно и недвосмислено.
Фото: Градске инфо

На тај начин је избијен из рукава један од кључних аргумената ДПС-а и УРЕ, да представници ДФ-а не смеју ући у власт, јер то не желе странци. И то избијен на какав начин!

И прва и друга фамилија Црне Горе су све наде полагали управо у Американце и то конкретно у Бајденову администрацију. За њих су августовски избори једна ноћна мора из које ће их пробудити велики и моћни заштитник и или оставити у седлу (маштају Ђукановићи) или поставити у седло (прижељкују Перовићи).

Но, Ескобар их је вратио у реалност на начин на који то нико од њих није ни очекивао, ни наслућивао.
А зашто?

Мишљења сам да се став Ескобара може тумачити као веома позитиван искорак за српске политичке интересе у Црној Гори. Он ниједном није изјавио да Мандићев Демократски фронт, као легитимни политички представник српског народа, не сме бити део Владе Црне Горе. А управо то су од њега и Мило и Мишко очекивали, сваки вођен својим жељама.

Ескобарова изјава избија један од аргумената који су ДПС и УРА сматрали да имају, а због којег је ДФ требало онемогућити да буде извршна власт у Црној Гори. Они очигледно не схватају да Америка не може да заузима такав став у својој званичној политици. Да то није чинила и неће чинити, осим када консензусом велике четворке (Бела кућа, Стејт департмент, Конгрес, Пентагон) неки фактор оцени као непријатељски.

Тиме се и Дритану Абазовићу избија један од кључних „аргумената“ који је гласио да ДФ не сме да уђе у Владу јер то не желе моћни странци.

Анализирајући Ескобаров иступ, обратимо посебну пажњу на реченицу у којој он прави дистинкцију између српских и руских националних интереса. Очито, српске политичке снаге у Црној Гори, Ескобар јасно не доживљава као експоненте руског утицаја, нити виде српске политичке странке у Црној Гори на исти начин, као што су многи из бивше и садашње власти у Подгорици желели да их представе.

Чињеница је да Ескобар није желео унапред оптужити српски политички фактор и странке у Црној Гори као некакве експоненте руског утицаја. Заправо, нешто што је минус за Мила Ђукановића, ДПС и њихову машинерију, јесте да су они таквим каприциозним и тенденциозно постављеним питањима желели изједначити Београд и Москву, па тиме српске политичаре у Црној Гори ставити на америчку црну листу, па им на силу забранити да конзумирају демократски изражену вољу грађана.

Оваква Ескобарова акција говори да САД немају намеру да се тако понашају, што је трајна, квалитативна промена вашингтонске политике у овом делу Европе.

Осврнимо се на овом месту и на ставове ДПС-а и УРЕ, који су понекад прилично бизарни.

Декларативно се залажу за независну Црну Гору, а са друге стране се испоставља да траже у континуитету подршку странаца за неке своје политичке акције. Онда се поставља питање да ли су они заиста за независну Црну Гору или су само за Црну Гору независно од српског утицаја.

То никако није добро. Није, јер она треба да буде држава свих њених грађана без обзира на националну припадност. Српски фактор, ни држава Србија, ни политичке партије са српским предзнаком у Црној Гори, не доводе у питање црногорску државност ни у једном моменту.

Зашто САД желе коректан однос са српским фактором?

Зато што одлично процењују да је Србија са Александром Вучићем на челу много озбиљнији субјект у међународним односима, него ли што је то икада у својој прошлости била.

Маневарски простор за српски политички фактор је сужен доласком Џоа Бајдена на власт. Међутим, након безмало годину дана од америчких избора, није дошло до неких драстичних промена у односима између САД и Србије, поготово не на нашу штету.

Американци ће се трудити да успоставе коректне односе, колико је то могуће, са српским фактором. Они знају да је Србија предвођена председником Александром Вучићем држава која је много озбиљнији субјект у међународним односима, него ли што је то била у последњој деценији претходног и првој деценији овог века.

Односи Американаца и Руса и њихов антагонизам је трајна категорија и ми Срби треба да гледамо шта је наш интерес у свему томе.

Русија је наш савезник, држава која нас у много чему помаже и ми не желимо свом пријатељу никада да ускраћујемо нашу подршку и забијамо нож у леђа. Са друге стране, Американци су наши стари савезници са којима смо имали суштинска неразумевања у последњој деценији прошлог века и последице тих сукоба трају и данас.

Нама је апсолутно у интересу да имамо што је могуће боље односе са Американцима из три разлога.

Реч је о јединој светској супер-сили.

Реч је о сили која је свеприсутна у овом региону.

Реч је о држави са којом смо по бројним параметрима компатибилнији него што то некада мислимо.

 

Аутор: Предраг Рајић

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Предрага Рајића можете прочитати овде

Predrag Rajić: Vijesti iz besvjesti

Преузмите андроид апликацију.