Neki dan u autobusu, u gužvi, jedna devojka, ide u srednju školu, stoji pored mene i priča s drugaricom. U skoro svakoj rečenici je koristila reč „razumeš“ i „bukvalno“.
Koristite li ovakve ili slične poštapalice: „ovaj“ „onaj“ „mislim“? Niko od nas ne može da garantuje da ih baš nikad ne koristimo (nekad i ne primetimo).
Doduše, trudimo se da to ne radimo, jer, priznaćete, ružno zvuči kad čujete da neko na svaku petu reč doda mislim (varijnta je mis’im) ili neku od ovih: „znači“, „ovaj“, „znaš“.
Česta poštapalica je „da vam kažem“. Ne znači baš ništa, a čuje se na svakom koraku.
Čuli ste da neko govori i „iskreno da ti kažem“ ili samo „iskreno“ i „od srca“. Ispada da je samo taj deo razgovora iskren, smešno!
Evo najčešćih primera: „Kako se zove, znači“ (mislim da je ovo favorit među ostalim poštapalicama), „apsolutno“, „ekstra“, a koristi se i obično, „brate“ i „sine“.
Rečenice iz legendarnih filmova i pozorišnih predstava postaju poštapalice. Jedan primer: reči Crnog (Laza Ristovski) iz filma „Podzemlje”: „Mislim, stvaaaaarno“!
Poštapalice su uglavnom nesvesne i one su obične reči ili rečenice kojima se jednostavno pretrpava govor. One mogu da služe za skretanje pažnje sagovorniku, ali njihovo preterano korišćenje nije dobro.
Znaš, sine, mislim, razumete me o čemu sam pisala?
Preuzmite android aplikaciju.
