Неки дан у аутобусу, у гужви, једна девојка, иде у средњу школу, стoји поред мене и прича с другарицом. У скоро свакој реченици је користила реч “разумеш” и “буквално”.
Користите ли овакве или сличне поштапалице: “овај” “онај” “мислим”? Нико од нас не може да гарантује да их баш никад не користимо (некад и не приметимо).
Додуше, трудимо се да то не радимо, јер, признаћете, ружно звучи кад чујете да неко на сваку пету реч дода мислим (варијнта је мис’им) или неку од ових: “значи”, “овај”, “знаш”.
Честа поштапалица је “да вам кажем”. Не значи баш ништа, а чује се на сваком кораку.
Чули сте да неко говори и “искрено да ти кажем” или само “искрено” и “од срца”. Испада да је само тај део разговора искрен, смешно!
Ево најчешћих примера: “Како се зове, значи” (мислим да је ово фаворит међу осталим поштапалицама), “апсолутно”, “екстра”, а користи се и обично, “брате” и “сине”.
Реченице из легендарних филмова и позоришних представа постају поштапалице. Један пример: речи Црног (Лаза Ристовски) из филма „Подземље”: “Мислим, ствааааарно”!
Поштапалице су углавном несвесне и оне су обичне речи или реченице којима се једноставно претрпава говор. Оне могу да служе за скретање пажње саговорнику, али њихово претерано коришћење није добро.
Знаш, сине, мислим, разумете ме о чему сам писала?
Преузмите андроид апликацију.
