Ostavka Jaroslava Kačinjskog, lidera stranke Pravo i pravda (PiS), na mesto zamenika premijera zaduženog za bezbednost nije neočekivana za dobre poznavaoce prilika u Poljskoj. Ovaj potez najavljivao se gotovo godinu dana, ali je bio odložen zbog migrantske krize na poljsko-beloruskoj granici prošle jeseni, kao i rata u Ukrajini nakon toga.
Opšte je mišljenje u analitičkim krugovima u Varšavi da je Kačinjski napustio vladu kako bi se posvetio pripremi stranke za predstojeće parlamentarne izbore u jesen 2023. godine, ali i da bi dodatno učvrstio sopstvenu poziciju unutar PiS.
Odlazak Kačinjskog iz vlade uticaće na promenu političke dinamike u kabinetu Mateuša Moravjeckog. Kačinjski je kao predsednik PiS bio uključen u donošenje vladinih odluka čak i kada je reč o pitanjima koja nisu povezana s njegovim zaduženjem u bezbednosnim temama. Ipak, ovo nije velika promena u vlasti jer Kačinjski će zbog svog neospornog liderskog autoriteta zadržati svoj uticaj u donošenju svih važnih vladinih političkih odluka.
S druge strane, unutar vlasti nastaviće se uspon ministra odbrane Marijuša Blaščaka, koji će naslediti lidera PiS na mestu potpredsednika vlade. Ovaj političar pod zaštitom Kačinjskog, inače jedan od najvažnijih konkurenata za mesto novog premijera, pre pola godine bio je u sukobu s premijerom Moravjeckim povodom kadriranja u ministarstvu odbrane i kupovine vojne opreme.
Zbignjev Hofman, takođe veoma blizak saradnik Kačinjskog, biće premešten s mesta državnog sekretara u kabinetu premijera na poziciju ministra bez portfelja. U krugovima bliskim vlasti smatra se da bi Hofmanovo imenovanje trebalo da garantuje nesmetani uticaj Kačinjskog u vlasti, ali i da održava čvrstu vezu između premijera i centrale PiS.
Manevar Kačinjskog potrebno je sagledavati i u kontekstu njegovog neuspeha da dublje harmonizuje odnose unutar vladajuće ujedinjene desnice, posebno između premijera Moravjeckog i ministra pravde Zbignjeva Zjobra, lidera evroskeptične Solidarne Poljske. Još krajem prošle godine iz poljskog Sejma čule su su informacije da bi Marijuš Blaščak mogao da zameni Mateuša Moravjeckog. Tada je, međutim, premijerovo okruženje optužilo Solidarnu Poljsku za širenje ovakvih glasina. Zjobro je i nakon ostavke Kačinjskog nastavio da kritikuje Moravjeckog za popustljiv stav prema EU, ne samo zbog promena zakonodavstva pod pritiskom Brisela nego i zbog reformi poljskog energetskog sektora.
Imenovanjem Blaščaka Kačinjski je posredno ojačao uzdrmanu poziciju Zjobra, koji je, kao zagovornik kontrole izvršne vlasti nad sudstvom, važio za najvećeg protivnika ukidanja spornog disciplinskog sudskog veća. Namera Kačinjskog je da sačuva sve „političke teškaše” na desnici za nastupajuće izbore jer bi, u suprotnom, tabor vlasti u Poljskoj izgubio znatan broj pristalica.
Kremlj: Kandidatura Ukrajine za EU je unutrašnje pitanje Evrope
Preuzmite android aplikaciju.
