За нешто више од недељу дана почиње берба малине. Стручњаци очекују плодове високог квалитета, а укупан род процењују на око 23.000 тона.
То је за трећину више него лане, али и даље далеко испод потенцијала српских малињака. Као и увек у ово доба године, поједини произвођачи изашли су са почетном ценом од 550 динара за килограм српског црвеног злата.
Спекулације са откупном ценом, недостатак сертификованог садног материјала и радне снаге представљају главне изазове, али малинари који годинама одолевају овим проблемима ове сезоне у своје малињаке улазе са више оптимизма.
„Можемо очекивати добру цену и добар квалитет овога рода јер ће бити малина ретка и крупна, здрава, тако да неће бити никаквих проблема“, каже Милета Пилчевић, председник удружења „Виламет“, преноси РТС.
„Немамо ове године залиха, немамо увозне, што су увозили увозили, борили смо се да се то декларише да се више не меша српска са иностраном да немамо те вирусе и те болести које су се у задње време појавиле“, истиче Пилчевић.
Др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку наглашава да свет тражи најквалитетнију малину, а то је управо она из Србије, пре свега сорте „виламет“ и „микер“.
„Због недостатка садног материјала, почели смо да радимо и друге сорте које немају те карактеристике, почели смо да мешамо сорте и то тржиште неће да трпи“, упозорава Лепосавић.
Стручњаци процењују да Србија малину узгаја на осам до девет хиљада хектара, што је готово три пута мање од података званичне статистике. Разлог за овај раскорак виде у злоупотреби субвенција.
Пад производње објашњавају сушом, али пре свега погрешним произвођачким и трговачким праксама. Ипак, сматрају да малину не треба увозити.
„Често се у последње време чује да је један од начина да се прерађивачки капацитети сачувају да се увози и да се код нас прерађује та малина, што по мени није исправно.
Преузмите андроид апликацију.
