Непроцењиви рецепти и савети Васе Пелагића за целокупно здравље…
Васа Пелагић, лекар и народни просветитељ у својој књизи “Пелагићев народни учитељ” посебно издваја роткву и истиче њене многобројне предности.
Пелагић је сматрао да ова биљка може бити корисна код затвора, поквареног желуца, црева, бледила, разних пега, рада бубрега, душника, слезине, песка и камена у мокраћној бешици, тешког мокрења, противу болова у прсима, стомаку и врату.
Наше баке су такође знале да ротква може бити учинковита код одређених стања.
Тако су за кашаљ припремале старински сируп од само два састојка.
Природни сируп био је сјајно средство за искашљавање, код болести горњег респираторног тракта, а сируп се припремао дан раније.
Састојци:
већа ротква
2 пуне кашике меда
Припрема:
Роткву лепо оперите и осушите. Исеците и мало горњег дела који ће вам послужити као поклопац. Направите удубљење и нека вам зидови остану дебљине 2 цм, слично као кад дубите тиквицу. У роткву сипајте мед, требало би да напуните више од пола. Поклопите је врхом који сте исекли и оставите преко ноћи. Ујутру ће се у роткви формирати сируп који вам помаже у борби са сувим, али и продуктивним кашљем.
Васа Пелагић за живота је објавио и поделио преко 250.000 примерака својих књига. Његово најпознатије дело „Народни учитељ“ је и данас најчитанија књига о народним лековима бивше Југославије. Говорило се: „Ретка је радничка кућа која има писмене душе, а да се у њој не читају књиге Пелагићеве“
Васа је, тврде савременици био румен, крупан човек, који је волео добру храну, али никада дуван и алкохол. Чак је, свима омиљену кафу, замењивао кафом од жира, напитком који је од срца препоручивао.
Ево неких од његових непроцењивих савета:
Слабост и малаксалост
– „Прво, крећући се у пријатном друштву и какав олак рад вршећи, ваља од себе удаљавати све мисли које би навлачиле туговање и жалост; радећи или шетајући се ради оздрављења по ваздуху чистом, ваља дубоко звиждукати, јер тако се болесник пренесе из једног душевног стања у друго, те тако заборавља и губи прилику и не може се бацити у мисли које га сатиру.“– Јести качамак, меко барена јаја, свеже и суво воће и сос од црног лука и пресне роткве.
Грип:
– Најбоље је масирати тело вуненом чарапом наквашеном сирћетом, зејтином и камфором, а на врат стављати облоге од рена.
Прехлада и кијавица:
– Народни лекар тврди да онај ко се купа прохладном водом и ко не дозвољава да му у соби буде толика температура да се може презнојити, никада неће бити прехлађен. Они који не слушају овај савет и разболе се треба да ураде следеће: да цепају дрва док се сасвим не презноје!
Дечји плач:
– Васа каже да ниједна мајка која жели добро свом детету, неће спречавати бебу да плаче, јер је то њен природни језик. Плакање, тврди Пелагић, шири грудни кош, развија плућа и из груди истерује устајао ваздух чиме се удише свеж. – И наравно, дете увек мора бити суво и чисто.
Шлог:
– Народни лекар је објашњавао да шлог настаје услед јаке хране, алкохола, слабог кретања, туге и стреса. – Болесника раскомотити и положити на леђа близу отвореног прозора. Мазати га винским сирћетом и хладити влажним облогама. Само је табане потребно стално одржавати топлим помоћу вунених чарапа. На слепоочнице и око очију ставити пијавице. – Јести житарице и млечну храну и пити чај од жалфије и зеленкаде.
Бронхитис:
– Јести дијеталну храну, а нарочито кашу од ланеног семена и слачице. – Практиковати инхалирање боровим уљем. – Да би се спречило надраживање на кашаљ, константно држати на шпорету кључалу воду, да би испаравала.
Преузмите андроид апликацију.
