Kada su prošle nedelje posle superćelijske oluje koja je pogodila Srbiju gotovo u potpunosti uništeni solarni paneli na krovu fabrike u Inđiji nakon čega su završili u dvorištu kompanije na obližnjoj livadi, postavilo se pitanje koliko je proizvodnja struje iz sunca na ovaj način bezbedna.
Pogotovo, imajući u vidu da ne samo što panela ima na krovovima preduzeća, već i kuća, zgrada, škola, a izgrađeni su i čitavi solarni parkovi u Srbiji koji proizvode zelenu energiju.
Pitanje njihovog sigurnog korišćenja utoliko je važnije ako se zna da ovo, s jedne strane, nije izuzetak, a sa druge, svakodnevno slušamo preporuke da njihovim postavljanjem na krovove štedimo struju i proizvodimo čistu električnu energiju koja treba jednog dana da zameni fosilna goriva.
Dakle, postoji li opravdana bojazan za njihovo postavljanje? Ne samo zbog činjenice da ih može oduvati vetar, već da li u takvim okolnostima može doći do požara ili je reč „samo” o nadoknadi materijalne štete.
„Solarna elektroenergetika je oblast koja od svih konkurentskih oblasti nosi najmanje rizika sa aspekta uticaja ekstremnih vremenskih prilika. Pokidani elektroenergetski vodovi i posledični strujni udari daleko su opasniji kao i ostale vanredne situacije u hidroenergetici, vetroenergetici i termoenergetici. Slučaj sa nedovoljno bezbedno montiranim panelima u Inđiji je posledica greške u lancu investitor – projektant – izvođač, jer je očigledno da paneli nisu bili montirani sigurno u odnosu na intenzitet vetra tog dana. Solarni paneli apsolutno su bezbedni sa aspekta strujnih udara, a veći rizik nose elektroenergetska postrojenja u kojima se vrši njihovo povezivanje na mrežu“ smatra dr Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Naglašava da mora pre svega da se utvrdi o kojim brzinama vetra je reč a zatim menjati, ako je potrebno, propise i unapređivati praksu instalacije solarnih panela.
Preuzmite android aplikaciju.
