Сигурно је свако бар једном присуствовао ситуацији у којој разговор, готово неприметно, замре за свега неколико минута. Нико није био непристојан, није било повишених тонова ни отвореног конфликта. Само је једна особа, у погрешном тренутку и погрешном контексту, започела исцрпан и врло сликовит опис свог здравственог прегледа, док су се на столу износила предјела. Саговорници су се тихо повлачили, проналазећи разлоге да „оду по још пића“, док је особа која је говорила остајала несвесна да је разговор управо престао.
Психолози овај образац понашања називају недостатак социјалне перцепције – тешкоћа у читању друштвених сигнала и разумевању како изговорене речи утичу на друге. Истраживања из области емоционалне интелигенције показују да социјално свесне особе уочавају знаке нелагодности веома брзо и у складу с тим мењају ток разговора. Када се то не дешава, одређене теме у комуникацији често откривају исподпросечну социјалну свест.
Према истраживањима:
већина људи препознаје социјалну нелагодност у року од пола минута
особе са развијеном емоционалном интелигенцијом знатно чешће прилагођавају тему разговора
социјална свесност достиже врхунац у средњем животном добу и потом остаје стабилна
У ситуацијама када се саговорници повлаче, мењају тему или проналазе изговоре да прекину разговор, узрок често није у њима, већ у садржају комуникације.
1. Изношење здравствених детаља без обзира на контекст
Разговор о здрављу је легитиман и потребан, али детаљно описивање медицинских процедура, телесних симптома или налаза у ситуацијама у којима то није примерено често изазива нелагодност.
Психолошка истраживања указују на значај ситуационе свести, односно разумевања окружења, односа међу људима и тренутка у којем се разговор одвија. Није примерено причати о детаљима колоноскопије док други људи једу. Игнорисање тих фактора указује на слабију способност процене како ће информације бити доживљене. Такво понашање не произлази нужно из лоше намере, већ из одсуства социјалног увида.
2. Помињање новца које подстиче поређење и непријатност
Разговори о платама, ценама, имовини или великим куповинама често изазивају тишину или повлачење саговорника. Психологија новца показује да ове теме активирају осећај несигурности, упоређивања и друштвеног рангирања.
Када се финансијски подаци износе без повода или питања, то може указивати на потребу за потврдом личне вредности кроз спољашње показатеље. Социјално свесне особе препознају да је новац приватна тема и прилагођавају комуникацију томе.
3. Давање непозваних савета о родитељству
Родитељство је област у којој готово свако има мишљење, али не и мандат да га износи. Непозвани савети и критике често се доживљавају као нарушавање граница, чак и када су изречени са добром намером.
Психолошка истраживања показују да овакво понашање одражава потешкоће у препознавању туђе аутономије и социјалног контекста. Знање и искуство губе вредност уколико се намећу без сагласности саговорника.
4. Емоционално преоптерећивање особа са којима не постоји блискост
Дељење личних искустава може допринети повезивању, али прерано изношење тешких емотивних садржаја пред особама са којима не постоји однос поверења често изазива нелагодност.
Студије из области социјалне психологије показују да се овакво понашање перципира као емоционално преоптерећујуће. Блискост захтева постепеност, узајамност и осећај сигурности, без којих комуникација постаје једнострана и исцрпљујућа.
5. Трачеви у професионалном окружењу
Оговарање колега иза њихових леђа, нарушавају поверење и дугорочно утичу на социјални положај особе која их иницира. Истраживања организационе психологије показују да се такво понашање брзо препознаје и доводи до опреза у даљој комуникацији.
Социјална интелигенција подразумева способност да се проблеми у радном окружењу сагледају без личних напада и ширења гласина.
6. Претерана самопромоција
Када се разговори систематски враћају на личне успехе, достигнућа или познанства, саговорници често губе интересовање. Психолози овај образац називају конверзацијски нарцизам.
Уместо сигурности, такво понашање често указује на потребу за спољашњом потврдом. Аутентично самопоуздање препознаје се по интересовању за друге и равнотежи у комуникацији.
7. Доминација у разговору
Преузимање већине простора у разговору, без пауза и простора за друге, сигнализира слабију социјалну регулацију. Истраживања показују да се овакво понашање доживљава као контролисано и исцрпљујуће.
Ефикасна комуникација подразумева размену, а не монолог. Способност да се слуша једнако је важна као и способност да се говори.
8. Покретање неких тема без процене ситуације
Теме попут политике и религије имају велики емотивни набој. Њихово покретање без процене односа, окружења и тренутка често доводи до конфликта и удаљавања.
Социјална интелигенција не значи избегавање сложених тема, већ разумевање када и на који начин их треба отворити.
Важно је препознати прави тренутак
Социјалне вештине нису урођене у истој мери код свих људи, али се могу развијати. Кључни елемент је пажња усмерена на реакције саговорника – говор тела, промене у тону разговора и интересовање за даљу комуникацију.
Развијањем социјалне свесности и прилагођавањем садржаја разговора контексту, могуће је унапредити односе и смањити осећај дистанце у комуникацији.
У окружењу у којем су међуљудски односи све сложенији, способност да се препозна прави тренутак, тема и начин обраћања постаје једнако важна као и оно што се жели рећи.
Вежбање може да буде важан део терапије за депресију, показала клиничка испитивања
Преузмите андроид апликацију.
