За просечног туристу из Србије Олимпска регија у Грчкој је углавном синоним за нискобуџетно летовање на плажама Паралије и Лептокарије, међутим, права вредност ове регије заправо лежи у ономе што се крије иза првог реда хотела и добро познатих шеталишта. Права природа Пијерије крије се у сталном дијалогу између митске планине која чува леђа плажама и плавог хоризонта у коме се огледа.
Најузбудљивије путовање кроз овај крај започиње тамо где престаје песак, на месту где се планина Олимп, са својим назубљеним врховима и вечитим облацима, буквално обрушава у море, стварајући специфичну микроклиму која летње жеге чини подношљивим, а природу необично бујном за грчке стандарде.
Мало је регија у Грчкој које успевају да на тако малом простору сажму суровост планинског масива и питомост Егејског мора као што то чини Пијерија. Централна тачка за свакога ко жели да разуме ову регију је древни Дион, град посвећен Зевсу, који данас служи као фасцинантан археолошки парк. За разлику од сунцем спржених локалитета на југу земље, Дион је прожет изворима воде, каналима и густом вегетацијом, пружајући утисак да ходате кроз потопљену историју. Овде су стари Македонци подизали храмове, а Александар Велики се припремао за своје походе, док данас посетиоци могу видети остатке римских купатила и театра у којима се и даље осећа тежина античког света, али у амбијенту који више подсећа на природни резерват него на музеј на отвореном.
Успон ка унутрашњости неминовно води до Литохора, места које служи као капија за митски дом богова. Литохоро није класично туристичко село; оно је база за планинаре и љубитеље природе, одакле креће спектакуларни кањон Енипеас. Шетња кроз овај кањон открива једну сасвим другачију Грчку, пуну дрвених мостића, бистрих речних брзака и скривених водопада који праве природне базене у стени, познате као “Зевсова купатила”.
Док се пењемо ка Прионији, пејзаж се мења из медитеранског у алпски, са густим шумама црног бора и јеле, подсећајући путника да се налази на највишем планинском масиву у земљи. Недалеко одатле, на падинама доњег Олимпа, налази се село Стари Пантелејмон, које представља тријумф традиционалне архитектуре над модерним бетонирањем. Ово село је деценијама било готово напуштено пре него што је проглашено заштићеним спомеником, а данас његове калдрмисане улице и камене фасаде нуде савршен заклон од обалне гужве. Са главног сеоског трга, под сенком вековног платана, пружа се видик који обухвата целу обалу, од Солунског залива па све до Тесалије, док ваздух мирише на дивљи чај и дрво које сагорева у старим огњиштима.
Ништа мање импресивна није ни тврђава Платамон, византијско утврђење које вековима стражари над путем који спаја север и југ Грчке. Њене зидине су подсетник на стратешку важност овог пролаза кроз историју, где су се смењивали крсташи, Млечани и Османлије. Унутар њених зидина влада необичан мир, а поглед који пуца на море са једне и врхове Олимпа са друге стране, јасно објашњава зашто је баш ово место изабрано за контролу Егеја.
За оне који траже још дубљи мир, северни део регије крије делту реке Алиакмонас и резерват природе Неа Агатуполи. То је свет лагуна и мочвара где се могу видети фламингоси и пеликани, далеко од било какве комерцијалне буке. Овакав диверзитет чини Олимпску регију дестинацијом која се не конзумира пасивно на плажи, већ захтева истраживање и кретање.
Чак и саме плаже у овом делу земље имају другачији карактер ако се одмакнемо од главних туристичких центара; код Скотине или Plake Litochora, обала је често шљунковита и освежавајуће хладна због подземних вода које долазе директно са планине, пружајући бистрину коју је тешко наћи у плићацима пешчаних увала. На крају, гастрономско искуство Пијерије заокружује ову слику, спајајући морске плодове са планинским специјалитетима попут олимпског меда, сирева са високих пашњака и чувеног ликера од дивљих јагода, чинећи сваки оброк аутентичним сусретом са локалном земљом. Олимпска регија је тако простор у којем се мит и географија преклапају, нудећи посетиоцу много више од обичног летњег одмора.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
