Дан Европе, 9. мај, обележава се у знак сећања на Шуманову декларацију из 1950. године, темељни документ којим је почело стварање данашње Европске уније.
Шуманова декларација објављена је 9. маја 1950. године и представљала је почетни нацрт изградње Заједнице за угаљ и челик, чију су окосницу чиниле Француска и Савезна Република Немачка, а из које ће израсти потоња Европска заједница, а затим Европска унија.
У Паризу, приликом обраћања у палати Министарства иностраних дела, Робер Шуман, тадашњи министар спољних послова Француске, представио је 9. маја 1950. предлог, план, осмишљен као начин за превазилажење наслеђених супротности две кључне земље Европе — Француске и Немачке, чији су супротстављени интереси у више наврата доводили до разорних ратних сукоба.
Шуманова замисао је била да се усаглашавањем интереса поставе темељи сарадње, а потом и заједнице вишег типа, при чему се полазило од усклађивања економских интереса с нескривеном намером да они поступно добију и политичку форму.
Историјски, француска индустрија је зависила од увоза угља којим је располагала Немачка.
Било је потребно и храбрости и далековидости да се јавности две вековима сукобљене нације, са трагичним искуством разорних ратова, укључујући оба светска, представи таква визија.
Уз Робера Шумана, на припреми и обликовању Декларације радио је и Жан Моне, а за њено предоčавање јавности добијена је сагласност Конрада Аденауера, канцелара Западне Немачке.
Заједничка иницијатива обе земље добила је тако конкретну форму пошто је Шуман 9. маја 1950. представио предлог обликовања заједнице европских земаља за угаљ и челик.
Тај текст, документ, почетни нацрт, постао је потом познат под називом Шуманова декларација, и његово објављивање прихваћено је као почетни датум обликовања савремене Европске уније.
Са сличним тезама Шуман је, управо с намером приближавања две земље, односно превазилажењем тешког наслеђа, уз наглашавање заједничких економских интереса, наступао и претходно, док је предводио Владу Француске 1947/48.
Тада је било речи о неопходности дељења ресурса као почетне форме обликовања заједнице, која би у перспективи могла добити и вишу форму.
Сличан дух провејавао је и приликом потписивања Статута Савета Европе, у Лондону, 5. маја 1949.
Шуманова декларација отуда наглашава неопходност „елиминације вековних сукобљености Француске и Немачке“.
Притом је наглашено да француска влада стога сугерише да се француско-немачка производња угља и челика ставе под заједничко надзорно тело.
Отвореност за друге земље је такође одмах истакнута.
Удруживање какво је предочено требало би да омогући заједничку основу за економски развој, што би, тврдило се, показало бесмисao ратних сукоба.
Декларација је истицала намеру поступног обликовања Европе као политичког ентитета, затим предупређивање и обесмишљавање ма каквих ратних сукоба, односно подстицање мировне политике уопште.
Пре свега предложено је обликовање антикартелске агенције за индустрије угља и челика.
Као циљ наглашена је намера раста стандарда живота грађана, при чему се није ограничавало само на земље иницијаторе, него је то узето као општи принцип, па је поменут и развој Африке, извесно због чињенице француског присуства на том континенту.
Начела наглашена Шумановом декларацијом довела су до позитивних реакција не само владе Конрада Аденауера, него и Италије, Белгије, Холандије и Шумановог родног Луксембурга.
Наредни корак био је Париски уговор, који су представници шест земаља оснивача потписали 18. априла 1951. чиме је уобличена Европска заједница за угаљ и челик.
Потом су 1957. године уследили Римски уговори, а затим и обликовање Европске парламентарне скупштине.
Вреди поменути, још у раној фази Шуман је сугерисао обликовање одбрамбене заједнице.
Шуман је рођен у Клаузену, старом делу града Луксембурга. Отац је био Француз. Оба језика, немачки и француски, одрастањем у Луксембургу осећао је као своја. Студије права завршио је у Немачкој, да би потом отворио адвокатску канцеларију. Успео је да избегне учешће у борбеним формацијама током Првог светског рата, иако га је немачка војска мобилисала.
У међуратном периоду, када су Алзас и Лорена поново постале саставни део Француске, опредељује се за политику. Био је заступник Мозела у Скупштини Француске до 1940.
Гестапо га је хапсио, па се потом скривао до окончања рата. Министар финансија Француске постаје 1946, председник владе 1947. Ресор спољних послова предводио је од 1948. до 1953, а правде 1955/1956.
По уверењима, Робер Шуман (јун 1886 — септембар 1963) био је умерени традиционалиста, уверени хришћанин, римокатолик, политички је заступао хришћанску демократију.
Сахрањен је у цркви у Си Шазелу код Меца, у Лорени. Ватикан је покренуо процес беатификације 1991. што је подржао и недавно преминули папа Франциско 2021. године.
Закључак да се надаље 9. мај обележава као Дан Европе, празник којим се подсећа на Шуманову декларацију из 1950. усвојен је током заседања Савета Европске уније у Милану 1985. године.
Преузмите андроид апликацију.
