Nesporno je da je Specijalna vojna operacija Ruske Federacije u Ukrajini od februara 2022. godine „doživela“ svoje uspone i padove u odnosu na interse i ciljeve zvanične Moskve.
Takođe, bili bismo neobjektivni kada bismo tvrdili da strateški i taktički koraci i ciljevi ruskog vojno-političkog rukovodstva u ratu u Ukrajini nisu imali svoje iznuđene modifikacije. Prilično je jasno da je Rusija u prvim nedeljama specijane operacije nameravala da izazove kolaps nacionalističkog, antiruskog i prozapadno politički orijentisanog režima u Kijevu.
Na osnovu pogrešnih analiza i zaključaka ruskog vojno-obaveštajnog i bezbednosnog aparata, vlasti u Moskvi usvojili su stav da će biti dovoljno angažovanje do 150 hiljada pripadnika oružanih snaga, koji će u sadejstvu sa narodnim milicijama Donjecke i Luganske Narodne Republike izazvati paralizu pravno-političkog sistema ukrajinskog režima, kao i krah njegove, poželjno, demoralisane vojne odbrane.
Kao što znamo, to se nije dogodilo.
Višegodišnja, strahovita antiruska histerija, dobrano podsticana i ohrabrivana od strane političkog Zapada, uslovila je mobilisanje širih slojeva ukrajinske javnosti, kojoj su stanje i okolnosti izazvane Specijalnom vojnom operacijom predstavljene, kao motivacioni faktor u generisanju „patriotske empatije kolektiviteta prema odbrani države“.
Naravno, odsustvo sposobnosti Rusije da putem uticaja „meke moći“ prikaže stvarno stanje u kome se nalazilo ukrajinsko društvo do početka 2022. godine, te da i na taj način uslovi šire razumevanje tamošnje javnosti u granicama, sada već bivše Ukrajine, za korake koje je zvanična Moskva bila prinuđena da ih preduzme u zemljama, koje predstavljaju njene istorijske oblasti, okuražilo je kijevske nacionalističke vlasti, ali i zemlje političkog Zapada da pruže odlučan otpor ruskoj vojnoj operaciji.
Zapravo, taj otpor bio je i uslovljen uistinu nedovoljnim angažovanjem ljudskih vojnih i logističkih resursa Ruske Federacije u datoj operaciji.
Konačno, inertnim vojno-bezbednosnim strukturama u Moskvi navedena činjenica postala je razumljiva. Poslednjih nekoliko dana, paralelno sa održavanjem referenduma u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, gde se građani u ovim entitetima izjašnjavaju o prisajedinjenju datih političko-pravnih i konstitutivnih subjekata Ruskoj Federaciji, odvija se i proces mobilizacije ratno-sposobnih građana Rusije u rezervnom sastavu za potrebe njihovog angažovanja u ruskim oružanim snagama na ratištima u Ukrajini.
Na osnovu dekreta ruskog predsednika Vladimira Putina, regionalnim vlastima federalnih oblasti u Rusiji stavljeno je u zadatak da angažuju 300 hiljada ljudi, koji bi do proleća trebalo da budu angažovani u novoj fazi ratnih operacija u Ukrajini.
Postavlja se legitimno pitanje da li će ova (prekopotrebna) odluka ruskog državnog vrha predstavljati dovoljan uslov, kako bi odnos oružanih snaga na ratištima bio promenjen, ovog puta u korist Rusije?!
Postoji mišljenje da se proces mobilizacije odvija sporo i u velikoj meri neorganizovano, s obzirom na činjenicu da su regionalne, a ne državne vlasti zadužene da implementiraju predsedničku odluku vojno-političkog rukovodstva Ruske Federacije. Možda opisano mišljenje predstavlja samo „višak diskutabilne kritičnosti ili zabrinutosti“ Rusiji nenaklonjene stručno-analitičke političke javnosti na širokim svetskim meridijanima?!
Međutim, odluka o mobilizaciji predstavlja i fakticitet da je Rusiji bio potreban dodatni angažman vojnog personala u njenoj Specijalnoj operaciji, posebno nakon nesumnjivih uspeha ukrajinske ofanziva u avgustu i septembru ove godine.
Takođe, mobilizacija pruža dokaz da će rat biti nastavljen i u 2023. godini, te smo bliži zaključku da će oružani konflikt možda trajati i decenijama. Zašto to tvrdimo?
Bez obzira što su kapaciteti ljudskih resursa u Oružanim snagama Ukrajine verovatno i iscrpljeni, dosadašnji tok ruske vojne operacije pokazao je potrebu da Moskva angažuje znatne vojne snage u ovom ratu. Novih 300 hiljada vojnika, sigurno mogu da zaustave napredovanje OSU u njihovoj opfanzivi, ali je veliko pitanje da li će te nove ruske vojne snage biti u stanju da „preokrenu“ stanje na frontovima u korist Rusije?!
Ukoliko Moskva namerava da okonča ovaj rat svojom pobedom, ali u nekom doglednom periodu, onda će biti prinuđena da angažuje, ne nekoliko stotina hiljada vojnika, već nekoliko miliona, te da na taj način i u vojnom i u političkom pogledu, celokupnu teritoriju Ukrajine stavi pod svoju neposrednu kontrolu.
Suprotno, ukoliko je namera Rusije da granice Federacije postavi na obalama reke Dnjepar, uz oslobođenje Odese i kompletne crnomorske obale, onda bi možda angažman ovih nekoliko stotina hialjada vojnika u ratu i bio dovoljan. Međutim, to ne bi trajno obustavilo neprijateljstva u samoj Ukrajini, odnosno rat bi verovatno dobio novi format, te bi zaista trajao nekoliko decenija. A tada bi prostor za neku planetarnu „nuklearnu kataklizmu“, zaista bio obezbeđen!
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
