Devetnaesti vek u Novom Sadu obeležen je razvojem kulture i kulturnih institucija, a „Srpska Atina“ po tom pitanju bila je vodeći grad u Srbiji. U Novom Sadu, smatra se, nastao je i prvi srpski valcer, a stvorio ga je Aleksandar Morfidis Nisis.
Aleksandar Morfidis Nisis je rođen 1803. godine, prema nekim informacijama u Nišu, a po prezimenu se može zaključiti da mu je poreklo iz Grčke. Ono što se sigurno zna jeste da u Novi Sad stiže 1838. godine.
Kao svestrana ličnost, bio je nastavnik klavira, besednik, horovođa, solista i kompozitor. Ipak, nije imao nikakvu diplomu. Studirao je medicinu i filozofiju, ali nije završio studije.
Ljubav mu je bila muzika, a isprva je u Novom Sadu radio kao nastavnik pevanja i horovođa u Srpskoj gimnaziji.
Nešto kasnije, 1848. godine u Novom Sadu otvorio je privatnu muzičku školu. Đake je učio da pevaju, sviraju, a potencirao je i na tome da se oprobaju u komponovanju. Kako piše Mirjana Kokanović u delu „Iz muzičkog života Novog Sada u 19. veku“ u izdanju Sveske Matice srpske, njegovi učenici bila su deca najuglednijih novosadskih porodica. Njegova miljenica bila je Julija Sida Velisavljević.
Kada je i sam komponovao, uzor mu je bio nemački kompozitor Robert Šuman.
Šuman je 1831. godine izbacio varijacije Abeg, a Morfidis-Nisis je komponujući koristeći slične motive 1841. godine objavio valcer Pozdrav srpskim djevama. Upravo ta numera smatra se jednom od prvih tog žanra u Srbiji.
Komponovao je i polke La jolie Bayadere i La Favorite, kadril Un souvenir de deux yeux, ali i druga dela. Njegova Velika poloneza jedini je primer tog žanra u Srbiji, a njegova klavirska etida je jedina sačuvana etida u Srbiji sve do 1914. godine.
U njegovim delima nalaze se i Banatsko kolo, Mačvanka, Paraćinka, Prag je ovog milog srpstva, Sabljo moja, Ja sam Srbin srpski sin, Chantes Slaves i mnoga druga.
Valcer Pozdrav srpskim djevama Nisis je posvetio Sofiji Sekulić, ali u svom životu nije imao ženu. Živeo je burno i voleo je da posećuje novosadske kafane. Umro je od apopleksije, 9. marta 1878. godine, a sahranjen je na Uspenskom groblju. Smrt je dočekao kao siromašan, pa je njegovo grobno mesto označavao samo krst koji je vremenom istrulio, te se ne zna gde Morfidis Nisis počiva.
Novi Sad od tog perioda ostao je „plodno tlo“ za kompozitore i muzičke radnike, a prvi značajan po „odlasku“ Morfidisa Nisisa bio je Isidor Bajić, rođen iste godine kada je Nisis preminuo.
Isidor Bajić – čovek zahvaljujući kome živi muzika u Novom Sadu
Preuzmite android aplikaciju.
