Култно име у новосадским музичким круговима захваљујући коме данас годишње из овог града изађе по неколико десетина образованих младих људи у области класичне музике јесте Исидор Бајић.
Исидор Бајић је рођен давне 1878. године у Кули.
Школовао се у Новом Саду и Будимпешти, а на почетку 20. века вратио се у Нови Сад како би своје музичко знање преносио млађим нараштајима.
По струци Исидор Бајић био је композитор, учитељ и музичар. Издао је многа музичка дела. За живота се дубоко посветио педагошком раду, који је био више од класичног преношења знања, и који памте многи Новосађани.
Исидор Бајић је у својој учитељској, музичкој сфери дао многе рефлексије о музицирању, музичком образовању и музичком васпитању. Издао је многе књиге, писао радове на различите теме у области музике и остао запамћен као покретач и оснивач музичке школе као прве, званично, образоване институције на овом поднебљу.
Исидор Бајић – човек неуморног духа и великог елана
Иако је живео врло кратко, свега 37 година, Исидор Бајић је постигао многа велика дела. Идејни је творац многих заживелих догађаја, а памти се по неуморном духу, креативном стваралаштву и великом уметничком осећају за развој истог на територији наше земље.
У Великој српској православној гимназији коју данас сви познају као култну, новосадску гимназију „Јован Јовановић Змај“ предавао је у периоду од 1901. до 1915. године.
Као гимназијски наставник појања стварао је ансамбл, хор и оркестар са којима је приређивао концерте, који су по предањима били бољи него што се од једног аматерског ансамбла могло очекивати.
У тада популарном часопису Летопис Матице Српске, али и у часописима Слога и Бранково коло, објављивао је чланке о музичком образовању, текстове о црквеној музици, приступу и поимању музичке сфере у ширем апекту, односно о њеној корисности по друштво, као и примени музике у школском учењу.
Исидор Бајић је био заслужан за оснивање часописа „Српски музички лист“, тада јединог музичког листа на овим просторима, као и за оснивање српске музичке библиотеке – јединствене институције која се бавила објављивањем композиција савремених композитора.
Код Исидора Бајића, поред заинтересованости за музичка дела и музичко стваралаштво, посебно се истиче његова педагошка делатност јер, не само што је обучавао јавност бројним чланцима у часописима, такође је написао и уџбенике „Клавир и учење клавира“ и „Теорија правилног нотног певања“.
Писао је клавирске композиције по угледу на друга композиторска имена попут Франца Листа, Петара Иљича Чајковског и Роберта Шумана.
Његова дела су романтичарског, сентименталног карактера. Истичу се и соло песме, затим опера Кнез Иво од Семберије која је је јединствени спој веристичке и романтичарске опере.
Неке његове песме попут Јесен стиже дуњо моја, Еј ко ти купи, Зрачак вири, толико су се одомаћиле у овом крају да се верује да је то народна музика.
Иако је у погледу хармоније и технике компоновања Бајићева музика далеко од онога што је у то време било актуелно у западној Европи, његова дела су популарна, блиска народном тону и одговарају духу региона у коме је стварао.
Ипак, оно по чему се Бајић највише памти јесте оснивање музичке школе коју данас познајемо под називом музичка школа „Исидор Бајић“.
Музичка школа „Исидор Бајић“
Музичка школа која је отворена 1909. године на територији Новог Сада иницијативом Исидора Бајића, траје све ове године, уз мањи прекид од неколико година након Бајићеве смрти, као и током Другог светског рата.
Наиме, музичка школа која је отворена заслугом овог музичког великана отворена је као конзерваторујум односно висока музичка школа, а циљ је био да се обучи и оспособи што већи број уметника у музичкој вештини.
Концепт рада тадашњег конзерваторијума организовао је Исидор Бајић, те је будућим ђацима послужио добру наставу од стране бројних стручњака из различитих музичких дисциплина.
Исидор Бајић је у исто време био и први директор више музичке школе, али како се још наводи на званичном сајту музичке школе „Исидор Бајић“, и професор теоретских вештина.
Школа је доживела прекид од дванаест година, након преране смрти овог музичког великана 1915. године. Тек 1927. године је опет отворена, али овај пут као полудржавна музичка школа.
1953. године музичка школа „Исидор Бајић“ се смешта на добру познату адресу у Његошевој 2, у центру града.
Нова зграда музичке школе је пројектом из 2015. године, а реализацијом истог 2021. године је пресељена на адресу Булевар Цара Лазара 67. Нова зграда, која има скоро 15.000 квадрата, у склопу свог простора има и концертну дворану коју ће заједно са музичком школом користити и ученици балетске школе.
Међутим, за све будуће музичке великане који ће се школовати у овој музичкој школи, али и оне који то већ јесу, треба истаћи ову култну градску личност – Исидора Бајића, по ком, осим тога што је школа понела име, треба захвалити за идеју, идеју о стварању једне тако моћне и образоване институције у свету музике која сутра чини темеље нашег друштва, али и представља одраз о вишевековној српској култури и лепоти оног што пружа образовање.
Аутор: Маја Буловић
Преузмите андроид апликацију.
