Деветнаести век у Новом Саду обележен је развојем културе и културних институција, а „Српска Атина“ по том питању била је водећи град у Србији. У Новом Саду, сматра се, настао је и први српски валцер, а створио га је Александар Морфидис Нисис.
Александар Морфидис Нисис је рођен 1803. године, према неким информацијама у Нишу, а по презимену се може закључити да му је порекло из Грчке. Оно што се сигурно зна јесте да у Нови Сад стиже 1838. године.
Као свестрана личност, био је наставник клавира, беседник, хоровођа, солиста и композитор. Ипак, није имао никакву диплому. Студирао је медицину и филозофију, али није завршио студије.
Љубав му је била музика, а испрва је у Новом Саду радио као наставник певања и хоровођа у Српској гимназији.
Нешто касније, 1848. године у Новом Саду отворио је приватну музичку школу. Ђаке је учио да певају, свирају, а потенцирао је и на томе да се опробају у компоновању. Како пише Мирјана Кокановић у делу „Из музичког живота Новог Сада у 19. веку“ у издању Свеске Матице српске, његови ученици била су деца најугледнијих новосадских породица. Његова миљеница била је Јулија Сида Велисављевић.
Када је и сам компоновао, узор му је био немачки композитор Роберт Шуман.
Шуман је 1831. године избацио варијације Абег, а Морфидис-Нисис је компонујући користећи сличне мотиве 1841. године објавио валцер Поздрав српским дјевама. Управо та нумера сматра се једном од првих тог жанра у Србији.
Компоновао је и полке La jolie Bayadere и La Favorite, кадрил Un souvenir de deux yeux, али и друга дела. Његова Велика полонеза једини је пример тог жанра у Србији, а његова клавирска етида је једина сачувана етида у Србији све до 1914. године.
У његовим делима налазе се и Банатско коло, Мачванка, Параћинка, Праг је овог милог српства, Сабљо моја, Ја сам Србин српски син, Chantes Slaves и многа друга.
Валцер Поздрав српским дјевама Нисис је посветио Софији Секулић, али у свом животу није имао жену. Живео је бурно и волео је да посећује новосадске кафане. Умро је од апоплексије, 9. марта 1878. године, а сахрањен је на Успенском гробљу. Смрт је дочекао као сиромашан, па је његово гробно место означавао само крст који је временом иструлио, те се не зна где Морфидис Нисис почива.
Нови Сад од тог периода остао је „плодно тло“ за композиторе и музичке раднике, а први значајан по „одласку“ Морфидиса Нисиса био је Исидор Бајић, рођен исте године када је Нисис преминуо.
Isidor Bajić – čovek zahvaljujući kome živi muzika u Novom Sadu
Преузмите андроид апликацију.
