Izgradnja naftovoda košta 100 miliona evra, a Hrvatima godišnje plaćamo 48 miliona evra.
Izgradnja novog naftovoda kojim bi se Srbija snabdevala jeftinijim crnim zlatom s Urala o čemu se naša zemlja pre dva dana dogovorila sa Mađarskom, znači pre svega diverzifikaciju izvora snabdevanja, odnosno da ne zavisimo samo od jednog pravca – Hrvatske, zemlje koja koristi svaku mogućnost da uradi nešto loše Srbiji. Ubuduće to više neće biti moguće. Izgradnjom naftovoda, novih interkonekcija pre svega sa prijateljskim zemljama kao što je Grčka, Bugarska, Rumunija i Mađarska, Srbija će obezbediti energetsku stabilnost, kaže za „Politiku” prof. dr Stevica Deđanski, iz Centra za razvoj međunarodne saradnje.
Gradnja naftovoda može da se završi za manje od 20 meseci ako se krene odmah, a krenuće se. Ako sve bude išlo po planu, moguće je i mnogo ranije. Realna procena je da naftovod košta oko 100 miliona evra ili nešto više. Ali, s obzirom na to da nas tranzit Jadranskim naftovodom („Janaf”) košta 48 miliona godišnje, to nije previše – naglašava naš sagovornik.
Upitan da li se ikada ranije razmišljalo o gradnji drugog naftovoda, budući da je ovaj pripao Hrvatskoj posle raspada Jugoslavije, iako je građen i novcem Srbije, odgovara da do sada to nije bio problem, jer smo mislili da se svi pridržavaju svojih obaveza i da za tim nema potrebe jer je Srbija savestan kupac.
Prednost gradnje novog naftovoda je u tome što bi nafta za nas bila jeftinija, budući da bismo uvozili rusko crno zlato. Možemo mi i dalje da nastavimo da kupujemo i preko Hrvatske, ali samo kada nama odgovara i kada nam daju najbolju cenu – navodi Deđanski.
Upitan da li bi s obzirom na odluku Hrvatske da samo Srbiju izuzme iz snabdevanja ruskom naftom „Janafom” naša zemlja mogla da uvede reciprocitet i da recimo zabrani rad velikih hrvatskih lanaca u Srbiji, ili onih koji su kupili srpske uljare, proizvodnju sladoleda, povrća… odgovara da Srbija ne treba da se ponaša kao Hrvatska, jer mi ipak nismo oni.
Mi smo demokratska zemlja na evropskom putu i iako nismo članica kao Hrvatska znamo i poštujemo pravila poslovanja, slobodne trgovine, prava i pravde – napominje on.
Kako je Beta prenela analiziraju se dve opcije spajanja sa naftovodom „Družba”, naveli su iz Ministarstva energetike. Prva je izgradnja do Segedina, do Alđe. Trasa tog naftovoda koji bi obezbedio delimičan kapacitet za snabdevanje rafinerije u Pančevu bila bi dugačka 128 kilometara, od čega 104 na teritoriji Srbije, a procenjena vrednost investicije je 83 miliona evra, odnosno 64 miliona za izgradnju na teritoriji Srbije. Druga opcija za spajanje sa naftovodom „Družba” kod Budimpešte je izgradnja od Novog Sada do Sazhalombata, dužine 400 kilometara, a procenjena vrednost investicije je oko 240 miliona evra.
Naftovod „Družba” koji radi od 1964. godine, sa 4.000 kilometara najduži je u svetu, počinje u Samarskoj oblasti u Rusiji, prolazi kroz Brajnsk i potom se račva na severne i južne cevi, prolazeći preko teritorija Belorusije, Ukrajine, Poljske, Nemačke, Češke, Slovačke, Mađarske, Letonije i Litvanije.
Preuzmite android aplikaciju.
