Истраживачи са Универзитета Харвард идентификовали су четири уобичајена обрасца здраве исхране који могу да помогну у смањењу ризика од преране смрти до 20 одсто.
Нова студија објављена у часопису JAMA Internal Medicine имала је за циљ да пронађе било какву везу између Смерница о исхрани за Американце и преране смрти од болести.
Др Франк Ху, професор и председавајући Харвардовог одсека за исхрану, рекао је у изјави да су њихови налази о здравственим ефектима америчких смерница о исхрани најдубљи до сада.
„Кључно је испитати повезаност између образаца исхране које препоручује DGA и дугорочних здравствених исхода, посебно смртности“, рекао је Ху.
Хуов тим анализирао је четири стила здраве исхране – од којих сви наглашавају целе житарице, воће, поврће, орашасте плодове и махунарке: медитеранску дијету, уравнотежену исхрану на биљној бази, традиционалну здраву исхрану засновану на Смерницама за исхрану за Американце и Алтернативни индекс здраве исхране.
Смернице о исхрани Американаца, као и било која од три алтернативне дијете, биле су повезане с мањим ризиком од смрти. Људи који су се придржавали било којег од четири начина здраве исхране имали су мању вероватноћу да ће умрети од рака, кардиоваскуларних болести и респираторних и неуродегенеративних болести.
Студија је пратила 75.000 жена које су учествовале у здравственој студији медицинских сестара и више од 44.000 мушкараца у студији праћења здравствених радника – две групе испитаника које је саставио Харвард, током периода од 36 година.
Учесници су оцењени индексима који су мерили колико су пажљиво пратили сваки стил исхране, према упитницима који су се давали сваке четири године. Ниједном није дијагностикована кардиоваскуларна болест у време када су започели студију, а било је неколико пушача.
Учесници који су променили своју исхрану чинећи је 25 одсто здравијом – интегришући само један од планова здраве исхране у своје животе – могли би потенцијално да смање ризик од умирања од рака за 7 одсто до 18 одсто, кардиоваскуларних болести за 6 одсто до 13 одсто. Потом респираторне болести за 35 одсто до 46 одсто и неуродегенеративне болести за 7 одсто.
Ху се нада да ће његова открића умирити оне којима строге дијете лако досаде: „То значи да имамо велику флексибилност у смислу креирања сопствених здравих образаца исхране који се могу прилагодити индивидуалним преференцијама у храни, здравственим условима и културама“.
Медитеранска дијета – коју је US News & World Report шесту годину заредом прогласио најбољом дијетом у 2023. години – наглашава важност квалитетних извора и „пуњења тањира“ храном богатом храњивим материјама, с нагласком на свеже производе, немасне протеине, као што су риба и пилетина, и, наравно, маслиново уље богато антиоксидансима.
Здрава исхрана на биљној бази – здрава исхрана заснована на биљкама слична је медитеранској по томе што се фокусира на једење више биљних производа, али елиминише производе животињског поријекла, укључујући сир.
За студију с Харварда, истраживачи су такође убацили бодове у ову категорију за конзумирање алкохола, као и за „нездраве“ верзије биљне хране, попут похованог и прженог поврћа.
Дијеталне смернице за Американце – Смернице о исхрани за индекс здраве исхране Американаца , метрику коју су осмислили USDA и HHS за мерење квалитете исхране у складу са њиховим препорукама, промовише биљне производе, као и немасне животињске протеине и млечне производе, те обесхрабрује унос црвеног и прерађеног меса, додатог шећера, нездравих масти и алкохола.
Индекс алтернативне здраве исхране – Индекс алтернативне здраве прехране, који су развили истраживачи са Харварда за ову студију, даје оцене различитим намирницама и нутријентима повезаним с ниским ризиком од хроничних болести.
Преузмите андроид апликацију.
